Српска православна црквена општина Борова, 15. августа 2017. године, прославила је храмовну славу – Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана.

          Свету архијерејску литургију, уз саслужење свештенства Епархије осијечкопољско-барањске, служио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић). Том приликом ђакон Драган Сердар рукоположен је у чин свештеника.

         Прослави храмовне славе у боровској цркви присуствовао је генерални конзул Милан Шапић. Након свечане прославе, генерални конзул и митрополит, у неформалном разговору, разменили су мишљења која се тичу положаја Српске православне цркве и српске заједнице у Републици Хрватској.

                   На позив Николе Ивановића, председника Већа српске националне мањине града Пакраца, у недељу 13. августа 2017. године, представници Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару присуствовали су дружењу родитеља и деце у селу Крагуј, код Пакраца.
                  Дружење је организовано како би се што више младих родитеља српске националности укључило у реализацију пројекта под називом: "Квалитетне програмске активности предуслов за опстанак српске заједнице", чије суфинансирање је одобрено од стране Министарства спољних послова, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, јула ове године. Циљ овог пројекта је организовање квалитетних активности и окупљање и едуковање српске заједнице на подручју Пакраца и западне Славоније.

              Генерални конзул М. Шапић поздравио је окупљене учеснике, подржао је спровођење овог пројекта и обећао је помоћ конзулата у реализацији, како овог пројекта тако у свих будућих активности српске заједнице на овим просторима које се спроводе у циљу очувања националног идентитета.

                        У селу Кућанци (родном месту патријарха Павла), 13. августа 2017. године у поподневним сатима, у организацији Већа српске националне мањине Кућанци, одржан је помен страдалим мештанима овог села у Другом светском рату, као и борцима 51. Војвођанске бригаде, који су погинули након пробоја Сремског фронта од 16-19 априла 1945. године. У заједничкој гробници која се налази на сеоском гробљу сахрањено је 28 бораца наведене бригаде.

                         Након парастоса који је служен у цркви Светих апостола Петра и Павла на споменик који се налази у центру села венац су положили заменик жупана  Осјечко-барањске жупаније Р. Чварковић из реда српске националне мањине и Гојко Ћосић, представник СНМ места Кућанци. На споменик палим борцима венац је испред Републике Србије положио генерални конзул Милан Шапић.

               У селу Кусоње код Пакраца, 13. августа 2017. године, у организацији Већа српске националне мањине града Пакраца обележено је страдање мештана села Кусоње, Драговићи и Чакловица у Другом светском рату.

               На тај дан 1942. године синхронизованом акцијом усташких снага убијено је 520 мештана наведених и околних села и непознати број избеглица са Козаре. Тела убијених бачена су у два бунара у месту Кусоње, док су остали живи спаљени у оближњој цркви Св. Георгија. Августа 1942. године наставила су се масовна усташка крвопролића у пакрачким местима Кричке, Торањ, Дереза, Јапага, Горња и Доња Шуметлица и другим селима.

                Након полагања венаца на споменику у месту Кусоње, свештеници Пакрачко-славонске епархије одржали су помен на местима страдања и служили су литургију у храму Светог великомученика Георгија. Испред Већа српске националне мањине венац су положили Никола Ивановић и М. Козловић, а испред ГК РС Вуковар генерални конзул Милан Шапић.

                 Дан сећања на страдале и прогнане Србе у операцији "Олуја" на јурисдикционом подручју Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару обележен је 4. августа 2017. године у организацији Веће српске националне мањине Вуковарско-сремске жупаније, у просторијама Заједничког већ општина.
               Скупу су присуствовали Драгана Јецков, саборски заступник, Светислав Микеревић, председник Већа српске националне мањине Вуковарско-сремске жупаније, Весна Вујић, већник у Градском већу Вуковара и други политички лидери из реда српске националне мањине на овом подручју, као и представници Генералног конзулата Р. Србије у Вуковару Милан Шапић, генерални конзул и Н. Калезић, конзул. На скупу је прочитана Десета изјава сећања Српског народног већа.

                       У Осијеку је данас, 26.07.2017.године, генералног конзула Милана Шапића примио жупан Осјечко-барањске жупаније Иван Анушић. Састанку су присуствовали и заменици жупана Петар Лагатор, Горан Ивановић и mr.sc. Радомир Чварковић.
                        На састанку се, поред осталог, разговарало о економској прекограничној сарадњи, с обзиром да је економија покретач сваког развоја и да независно од  догађаја из прошлости, потребно је економску сардању проширити. У том смислу планирано је да се на јесен у Осијеку организује привредни форум , на коме ће се привредници из Србије представити привредницима Осијечко-барањске жупаније.
                         Генерални конзул Шапић истакао је да ће се конкретна имена привредника знати након договора с општинама заинтересованима за сарадњу и рад на овим просторима.

                          Таква сарадња може допринети побољшању односа не само за српску заједницу него и за односе у целој Славонији,  с обзиром на подизање стандарда и запошљавање људи  и да је то један од предуслова за стварање позитивне климе која ће привући инвеститоре за рад на овим просторима.

                             Посету су медијски пропратили Осијечка ТВ, Славонска ТВ и „Глас Славоније“.

              У Боботи је, 25. јула 2017. године, обележена 76-годишњица устанка народа Републике Хрватске и 76-годишњица оружаног отпора фашистичком окупатору. Скуп је организовало Удружење антифашистичких бораца и антифашиста општине Трпиња, са месним одбором у Боботи
               На споменик у центру Боботе, који је посвећен народном хероју Богољубу Вукајловићу Лали, венце су положиле делегације: Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р. Хрватске, удружења антифашистичких бораца и антифашиста хрватских градова Белог Манастира, Осијека, Вуковара, општине Борово и места Боботе, СДСС, Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару и СУБНОР-а Сомбор.
               Испред Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару венац је положио генерални конзул Милан Шапић.

У оквиру наступних посета генерални конзул Милан Шапић, 13. јула ове године, састао се са градоначелником Осијека Иваном Вркићем.
Теме разговора била су питања запошљавања припадника српске заједнице на подручју источне Славоније, као и могућности инвестирања српских привредника на подручју Осијечко-барањске жупаније чиме би се омогућило отварање нових радних места, а тиме и подстакло веће запошљавање. И. Вркић је поздравио овај предлог и изјавио је да је Осијек толерантан град у којем ће се сваки инвеститор одлично осећати.
У осврту на промене у односу на период када је обављао дужност конзула жерана у ГК Вуковар (2003-2005 год.), М. Шапић је изјавио да је приметио да је доста тога направљено на спољашњем изгледу града, да су односи међу народима опуштенији и да се у граду осећа мања напетост, али да још увек постоји велика потреба за рад са људима, "јер су фасаде обновљене, а људи нису".  Такође је истакао потребу за развојем целог региона чиме би се зауставило масовно исељавање младих и образованих људи и поздравио је даљу сарадњу Хрватске са Србијом.

У оквиру наступних посета генерални конзул Милан Шапић, 4. јула ове године, сусрео се са Вуковарско-сремским жупаном Божом Галићем. Састанку је присуствовао и заменик жупана из реда српске националне мањине Ђорђе Чурчић.
На састанку се разговарало о наставку сарадње на заједничким пројектима, првенствено на привредном, али и на политичком, културном, туристичком и спортском плану.
Генерални конзул Милан Шапић је истакао да је Вуковарско-сремска жупанија највише окренута према Србији, због чега постоји заинтересованост српских привредника и Владе Републике Србије за сарадњу, пре свега,  са овом хрватском жупанијом.
Жупан Божо Галић је изјавио да Вуковарско-сремска жупанија са суседним окрузима у Републици Србији има потписане уговоре о сарадњи, да је досадашња сарадња била добра, али да постоји простор да се она унапреди. Истакао је интерес ове жупаније за јачање саобраћајне повезаности и инфраструктуре, и то како друмске и железничке (на делу пруге Београд - Загреб), тако и речне, јер река Дунав спаја овај регион са континенталном Европом и Црним морем и тиме даје велике могућности за проток робе и капитала.  Додао је да постоји интерес за конкретним односима са српском заједницом у Вуковарско-сремској жупанији.

Генерални конзул Милан Шапић, у оквиру наступних посета, 21. јуна ове године, обавио је разговор са градоначелником Вуковара Иваном Пенавом. М. Шапић је честитао И. Пенави победу на недавно одржаним локалним изборима и истакао жељу за успостављањем сарадње привредника из Србије и Вуковара. Сусрет је био користан и ефикасан, а резултирао је договором да привредници из Старе Пазове посете Вуковар, како би се испитале могућности успостављања привредне сарадње и израде пројеката у том циљу.

У организацији Заједнице антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сремске жупаније у Вуковару је 13. маја 2017. године на спомен обележју Дудик одржан комеморативни скуп на којем је 28 делегација из Хрватске, Србије и Републике Српске положило венце испред споменика жртвама овог стратишта.

Овом манифестацијом обележена је 72-годишњица победе над фашизмом и 76. година од почетка масовних ликвидација у којима су припадници усташких јединица на овом месту у периоду од 1941. до 1943. године стрељали 455 лица, већином цивила, од којих 384 из Србије, 71 из Хрватске и 2 лица из Босне и Херцеговине.

Испред Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару венац је положио генерални конзул Милан Шапић.

Седамдесет и друга годишњица победе над фашизмом у Другом светском рату обележена је 9. маја 2017. године полагањем венаца на Споменику победе у Батини, који је подигнут у знак сећања на 1.500 погинулих припадника Црвене армије и партизанских јединица страдалих у битки на Батини 1944. године.

Поред удружења антифашиста и изасланика из Републике Хрватске венце су положили амбасадори Руске Федерације и Азербејџана, представник Амбасаде Казахстана и делегација Амбасаде Р. Србије у Р. Хрватској у којој је био и генерални конзул Републике Србије у Вуковару М. Шапић.

Почаст полагањем венаца одали су и представници Барањско-руског друштва пријатељства, представници политичких странака СДП и СДСС, као и српских организација из Белог Манастира, Осијека и Вуковара.

Генерални конзул Милан Шапић је 07. маја 2017. године, у просторијама Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, организовао пријем ради одавања признања и уручења пригодног поклона Најдану Газибарићу, ученику осмог разреда ОШ „Никола Андрић“ у Вуковару, који наставу похађа на српском језику и писму, а који је освојио прву награду на државном такмичењу младих техничара Републике Хрватске.
Пријем је пропраћен од стране РТС-а. Овим поводом Живорад Николић водитељ и уредник емисије „Жикина Шареница“ је са екипом РТС-а посетио конзулат како би снимио овај догађај који ће, као прилог, бити емитован у наредној емисији Шаренице у недељу 14.05.2017. године.
Репортажу о овом догађају можете погледати на: http://www.rts.rs/page/tv/ci/series/17/rts-1/321/zikina-sarenica.html

На позив председника Заједничког већа општина Драгана Црногорца, новопостављени генерални конзул Милан Шапић, посетио је ЗВО и том приликом је упознат са тренутним стањем ове институције као и са положајем српског народа на овом подручју. М. Шапић је истакао да Генерални конзулат у Вуковару има посебан значај за Србе на овом простору. Такође је напоменуо да нам је заједнички интерес да српска заједница оствари своја права у погледу имовине, статуса, материјалне сигурности, запослења итд.

Генерални конзулат ће пажњу усмерити и на сарадњу са већинским народом, односно са званичним представницима Хрватске, као и са локалним властима на овом подручју.
Председник Заједничког већа општина Драган Црногорац је истакао добру досадашњу сарадњу ЗВО-а и Генералног конзулата Р.Србије у Вуковару.

У организацији Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сремске жупаније и града Вуковара 12. априла 2017. године одржан је програм обележавања 72-годишњице пробоја Сремског фронта и ослобођења Вуковара у Другом светском рату, који је почео полагањем венаца испред Спомен костурнице палих бораца 5. војвођанске ударне бригаде и бораца Црвене армије која се налази на Тргу жртава фашизма у Вуковару. Венце су положила удружења антифашиста из Хрватске, Србије и БиХ (међу којима је било преживелих учесника НОБ) представници Вуковарско-сремске жупаније, Српског народног већа, града Илока, СДСС, као и представници Амбасаде Руске Федерације у Загребу и Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару.

Избори за председника Републике Србије за бираче који бораве у Републици Хрватској одржани су 2. априла 2017. године на бирачком месту 44 – Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару. Од 150 бирача уписаних у бирачки списак на изборе је изашло 96 бирача, односно 64%.
Бирачи су бирали између 11 председничких кандидата. Највише гласова – 74% освојио је Александар Вучић, затим следи Војислав Шешељ са 9,4%, Вук Јеремић са 7,3%, Лука Максимовић са 4,2%, Саша Јанковић са 3% и Милан Стаматовић са 1% освојених гласова. Остали председнички кандидати нису добили ни један глас.

Иван Костић, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије 29. марта о.г. посетио је Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару, у оквиру посете Заједничком већу општина и Српском културном центру.
Приликом посете И. Костић се упознао са положајем Срба на овом подручју, а у вечерњим сатима учествовао је у промоцији збирке песама Б. Гвозденовића, песника пореклом из Вуковара која је одржана у Српском културном центру у Вуковару.

Законом о регулисању јавног дуга Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађанима положене код банака чије је седиште на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ, који је ступио на снагу 30.12.2016. године, обезбеђен је правни основ за исплату старе девизне штедње без обзира на држављанство штедише.
Пријава потраживања подноси се директно Управи за јавни дуг Републике Србије (лично или поштом), на прописаном обрасцу, а може се поднети у року од годину дана од дана објављивања позива за пријаву потраживања. Позив за пријаву потраживања објављен је 23. фебруара 2017. године у средствима јавног информисања у Републици Србији и другим државама насталим на територији бивше СФРЈ.
Текст закона, уредбе и прописаних образаца можете преузети са сајта Управе за јавни дуг http://www.javnidug.gov.rs  или на линку: http://www.javnidug.gov.rs/upload/Poziv%20%20za%20prijavu%20-%20stara%20devizna%20stednja.pdf

Обавештавамо бираче који су благовремено поднели пријаве за гласање на изборима за председника Републике Србије у неком од дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Републици Хрватској, да ће се гласање за све бираче са боравком у Републици Хрватској одржати у недељу 2. априла 2017. године, на бирачком месту 44 - Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару.

Бирачко место 44 - Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару налази се на адреси Вуковар, ул. Ивана Гундулића бр.19 и биће отворено од 07:00 до 20:00 часова.

Молимо да са собом обавезно понесете важећи идентификациони документ Републике Србије (пасош, личну карту или возачку дозволу) који садржи јединствени матични број грађана.

На бирачком месту моћи ће да гласају само они бирачи који су на основу поднетог захтева уписани у Извод из јединственог бирачког списка и који поднесу доказ о идентитету.

Краћем видео запису Републичке изборне комисије са обавештењем грађанима о начину гласања можете приступити преко следећег линка http://www.rik.parlament.gov.rs/

 Удружење антифашистичких бораца и антифашиста Бели Манастир и општине Јагодњак организовали су 18. марта 2017. године обележавање 72 - годишњице Болманске битке, која се одиграла од 6. до 22. марта 1945. године између оружаних снага немачког Вермахта и партизанских јединица, потпомогнутих јединицама Црвене армије. У знак сећања на пале борце на подручју Болмана подигнута су два споменика, као и споменици и спомен гробнице у Петловцу и Барањском Петровом Селу.
Венце на споменицима у Болману положили су саборски заступник ромске националне мањине В. Кајтази, жупан осијечко-барањски В. Шишљагић, представници Заједнице антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, Осијечко-барањске жупаније, града Белог Манастира, општине Јагодњак, Заједничког већа општина, СДСС, Покрајинског одбора СУБНОР Нови Сад, СУБНОР Сремске Митровице, Суботице и Апатина и Генералног конзулата Р. Србије у Вуковару.
 

У Републици Србији 2. априла 2017. године одржаће се председнички избори. С тим у вези обавештавају се бирачи који имају боравиште у Републици Хрватској да преко дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Републици Хрватској најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 11. марта 2017. године), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима за председника Републике гласати у иностранству.
Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима.
Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству доставља захтев надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи.
По доношењу решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.
Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.
Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.
Увид у јединствени бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе –  www.mduls.gov.rs, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана.

Формулари за пријављивање бирача:

Поводом почетка изградње новог православног храма Светог Великомученика Георгија у Славонском Броду, 29. јануара 2017. године митрополит загребачко-љубљански Порфирије (Перић) и владика Јован (Ћулибрк) са свештенством, верницима и гостима обавили су освештење темеља и полагање повеље и камена темељца за изградњу будућег храма.
Храм Светог великомученика Георгија саграђен је 1802. године, а срушен је почетком Другог светског рата 1941. године. Обнова храма окончана је 1987. године, али је током рата деведесетих поново срушен минирањем 1992. године. Будући храм биће идентичан храму саграђеном 1987. године. Освештавању храма присуствовали су званичници из реда српске заједнице, заменик градоначелника Славонског Брода Хрвоје Андрић, начелник општине Борд из Републике Српске И. Јовичић, а били су присутни и представници католичке и исламске заједнице. Испред Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару освештавању је присуствовала конзул Н. Калезић.
 

 У организацији Већа српске националне мањине општине Воћин и Већа Вировитичко-подравске жупаније, 14. јануара 2017. године, у Воћину и Кометнику одржан је комеморативни скуп којим је обележена 75. годишњица страдања 320 цивила, становника та два села који су убијени у Другом светском рату. Усташке формације су 1942. године убиле Србе из Кометника, Добрића и других села, као одмазду због шест погинулих усташа у окршају партизанских и усташких одреда. Овогодишња комеморација започела је богослужењем у православној цркви Светих отаца у Воћину, а литургију је служио слатински парох Драган Гаћеша. Скупу су присуствовали: Игор Павковић, дожупан вировитичко-подравски,  Младен Кулић председник Већа СНМ Вировитичко-подравске жупаније, Мирослав Суботић, председник Већа СНМ општине Воћин, Иво Хорват, секретар Жупанијске скупштине Вировитичко-подравске жупаније, Владо Јурић, председник удружења антифашиста Вировитичко-подравске жупаније и конзул у ГК РС Вуковар. 

Дана 10. децембра 2016 године испред спомен обележја у Јеминовцу, у Пожешко-славонској жупанији, одата је почаст и служен је парастос недужним српским жртвама страдалим у селима тог краја у осветничком походу Хрватске војске, која је на тај дан 1991. године убила 42 недужна цивила српске националности. Навдени злочини до данас нису процесуирани.
Парастос је служио А Илић, прота пожешки, а венце су положили М. Грозданић, заменик жупана, председници Већа СНМ Пожеге, Липика и Пакраца, као и Ж. Симић генерални конзул Р. Србије.
Спомен обележје подигнуто је децембра 2012. године, али је већ 13. августа 2014. године скинута спомен плоча коју је жупанијско веће СНМ поново поставило. Уочи овогодишњег помена примећено је да је споменик поново оскрнављен (исписивањем три стилизована слова У) што је пријављено полицији.
Истог дана званичници су посетили и православну цркву у Шњегавићима, која је оштећена у време када се догодио горе наведени злочин.
 

У Винковцима је 12. новембра 2016. године одржана свечаност освештања новообновљеног Српског заветног крста који се налази у центру града. Крст је освештао епископ сремски Василије, који је у винковачком храму Силаска светог Духа на апостоле служио свету архијерејску литургију.
Српски заветни крст потиче из 1828. године, а подигли су га тадашња Српска православна црквена општина и винковачки привредник Богдан Милишиновић, а током последњег рата 1991. године је оскрнављен и срушен. Крст је обновила Српска православна црквена општина Винковци из властитих средстава.
Освештавању су присуствовали политички лидери српске заједнице и генерални конзул.
 

Дана 11. Октобра 2016. године, код споменика жртвама усташког терора побијеним на данашњи дан 1942. године одржана је комеморација. Одржан је парастос жртвама који су служили свештеници СПЦ, изведен је рецитал и положени венци од стране Месног одбора Кукуњевца, Општине Липик, антифашистичких организација, СНВ, Већа СНМ Пожешко-подравске, Бродско-посавске и Бјеловарско-билогорске жупаније, те Генералног конзулата.

У помен погинулим и несталим Србима из Вуковара и околине и ове године је 10. септембра на Војном гробљу "Алеја" у Вуковару служен парастос и положени су венци на спомен обележје. На часни крст венце су положили представници Већа српске националне мањине, Заједничког већа општина, Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару, Удружења породица српских цивилних жртава рата "Против заборава", политичких странака СДСС и ДСС. 

Поводом 75 година од страдања првих Светих мученика јасеновачких Васељенски патријарх Вартоломеј и српски патријарх Иринеј служили су у Манастиру Јасеновац 10. септембра 2016. године Свету литургију уз саслужење бројних владика Српске православне цркве и свештенства и монаштва.
Литургији су присуствовали и изасланици Руске, Пољске и Румунске православне цркве, као и представници Републике Србије, Републике Српске и Републике Хрватске, директор центра Симон Визентал из Јерусалима и делегације Амбасаде Р. Србије у Загребу и Генералног конзулата Р. Србије у Вуковару.
Након Свете литургије оба патријарха су се упутила у Пакрац где је освештан Владичански двор који је девастиран током рата деведесетих година. Мањи део Владичанског двора је обновљен, док би преостали део требало да буде обновљен у наредном периоду.
 

У организацији антифашиста 14. августа 2016. године одржан је помен и положени су венци на споменик подигнут борцима 51. Војвођанске бригаде који су, након пробоја Сремског фронта, погинули приликом ослобађања овог места (од 16. до 19. августа 1945. године). Споменик је подигнут почетком 60-тих година на месном гробљу Кућанци, код Доњег Михољца.

У име Републике Србије венац је положио Ж. Симић генерални конзул Републике Србије у Вуковару. Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару полаже венце на овја споменик од 2010. године.

У организацији Месног одбора Кусоње, 13. августа 2016. године обележено је страдање мештана овог и околних пакрачких села (Драговићи и Чакловица) које се догодило 13. августа 1942. године. Тог дана синхронизованом акцијом усташких снага на свиреп начин лишено је живота 520 мештана овог и околних пакрачких села и непознати број избеглица са Козаре. Један број мештана је запаљен у цкрви Светог Георгија, док су други заклани и бачени у два бунара.

Према програму обележавања страдања положени су венци на споменик жртвама (који је обновљен 2009. године), освештани су крстови (подигнути на месту на којем су се налазили бунари у које су бачене жртве) и служена је Света Литургија у храму Светог Великомученика Георгија. Литургију је службио владика славонско-пакрачки Јован (Ћулибрк).

Обележавању су присуствовали С. Милошевић, заменик председника СНВ, М. Грозданић, заменик жупана из реда СНМ Пожешко-славонске жупаније, И. Павковић, заменик жупана из реда СНМ Вировитичко-подравске жупаније и Н. Калезић конзул Србије у Вуковару, која је том приликом у име конзулата положила венац на споменик жртвама.

Загреб, 3. августа 2016.

Поводом 21. годишњице војно-полицијске акције "Олуја" Српско народно вијеће, као и поводом свих ранијих годишњица, жали и суосјећа са свима - како Србима тако и Хрватима те припадницима других националности - који су у тој акцији изгубили животе, здравље, имовину и домове. На исти начин жалимо и суосјећамо са свима који су до те акције и након ње страдавали и патили као прогнани и избјегли због непосредних ратних опасности и ратних посљедица. Нарочито жалимо за онима који су страдавали као цивили, ратни заробљеници те који су неповратно остали без својих домова и завичаја.

Српско народно вијеће и ове се године сјећа оних којих се у прославама "Олује" нитко не сјећа - убијених, рањених и протјераних Срба у Хрватској. Након 21 године сматрамо да је вријеме да се "Олуја" обиљежи и са свијешћу и с обзиром према страдању Срба, њихову хисторијском прогонству, уништавању њихових насеља и онемогућавању њихова повратка. У противном, одржат ће се дојам да ово славље служи тому да се таква свијест не развије и да такав обзир не настане. Одржат ће се дојам да службена, државна политика сјећања избјегава суочавање с одговорношћу због своје ратне политике према Србима. Избјегава такођер увидјети да једностраним сјећањем само продужава ратне политике и избјегава суочавање с међународно преузетим обавезама за кажњавање ратних злочина који су током и након "Олује" почињени, а до данас нису санкционирани. Славље у околностима некажњених злочина тежак је правни и морални проблем.

Зато Српско народно вијеће сматра да је вријеме да се "Олуја" обиљежи не само са свијешћу о страдању свих већ и с циљем изградње политике и културе мира те политике и културе толеранције. Стављање прославе у службу јачања јавног милитаризма, продубљивања политичке нетолеранције и обнављања међуетничке мржње лоша је и штетна служба. Стављање прославе у службу потицања сукобљавања са земљама у регији једанко је лоша и штетна служба. Зато позивамо представнике државне власти да не градимо једностране и паралелне политике сјећања, да се посветимо изградњи културе мира и толеранције те политици добросусједских односа.

У Републици Србији 8. јуна 2016. године ступају на снагу нови прописи који регулишу прибаву података неопходних за одлучивање у поступцима пред државним органима. Наиме, одредбама чл. 9, 103. и 207. новог Закона о општем управном поступку, предвиђено је да је орган који врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција у Републици Србији, дужан да по службеној дужности прибави те податке. Државни органи ће убудуће од странака моћи да захтевају достављање само оних података који су неопходни ради њихове идентификације, као и докумената који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција.

Странка има правo, на изричити захтев, да сама прибави потребне податке. У том случају, захтев за покретање поступка сматраће се неуредним уколико странка не поднесе потребне податке у року неопходном за одлучивање.

ДАНА 29.05.2016. ГОДИНЕ У ПОДНЕ, НА ПЕРИФЕРИЈИ ВУКОВАРА, У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ ЧИЈИ СЕ УЗРОЦИ ИСПИТУЈУ, ПОГИНУО ЈЕ ЈОВАН РАДИВОЈЕВИЋ (42), ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ДРУГЕ ВУКОВАРСКЕ ПАРОХИЈЕ СПЦ. СА ЊИМ У КОЛИМА ПОВРЕЂЕНА СУ И ДВА ПОМОЋНИКА.

ОТАЦ ЈОВАН БИО ЈЕ ВЕОМА УВАЖАВАН ОД СВОЈИХ ПРАВОСЛАВНИХ ВЕРНИКА АЛИ И ОД ДРУГИХ У ОВОМ ГРАДУ. БИО ЈЕ ВЕОМА АГИЛАН ПО ВЕРСКИМ ПИТАЊИМА И НА ПЛАНУ НЕГОВАЊА СРПСКЕ КУЛТУРЕ И БАШТИНЕ, ТЕ ОРГАНИЗАТОР, ВЕЋ ДЕСЕТАК ГОДИНА, ОДРЖАВАНИХ "БРАНКОВИХ ДАНА" КОД ЊЕГОВЕ ЦРКВЕ СВ. ПЕТКЕ НА ВУКОВАРСКОЈ ПЕРИФЕРИЈИ ДОБРЕ ВОДЕ, ГДЕ ЈЕ ДОЛАЗИО ПЕСНИК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, ПО МАЈЦИ ВУКОВАРЧАНИН.

ТАКОЂЕ, ВЕОМА СЕ АНГАЖОВАО НА РЕГУЛИСАЊУ ПИТАЊА ИЗГРАДЊЕ ПАРОХИЈСКОГ ДОМА (ЗБОГ СПОРА СА ГРАДОНАЧЕЛНИКОМ ВУКОВАРА (ХДЗ), ШТО ЈЕ НЕДАВНО СУДСКИ РЕШЕНО).

ЗА ПОТРЕБЕ СРПСКОГ РАДИО ДУНАВА-ВУКОВАР, УРЕЂИВАО ЈЕ И ВОДИО ЕМИСИЈУ "ПРАВОСЛАВНА РЕЧ".

ПРЕРАНА СМРТ ОЦА ЈОВАНА ОСТАВИЋЕ ВЕЛИКУ ПРАЗНИНУ КОД ЊЕГОВИХ ПАРОХИЈАНА КАО И У СРПСКОЈ НАЦИОНАЛНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ОВДЕ.
 

На иницијативу Већа српске националне мањине у Осијеку је обновљен Православни заветни крст Св. Марка из прве половине XVIII века који се налази у Бановој улици, а трошкове обнове и рестаурације финансирао је град Осијек. За првобитно подизање Православног заветног крста везана су два предања према којима је град захватила велика несрећа (према првом предању куга, а према другом велики пожар) након чега су се грађани заветовали да ће подићи Заветни крст.

Освештање крста, пред неколико десетина окупљених грађана, 8. маја 2016. године обавио је осијечки парох протојереј-ставрофор Ратомир Петровић, а међу присутнима су били градоначелник Осијека Иван Вркић, генерални конзул Р. Србије у Вуковару Живорад Симић и председник Већа српске националне мањине Милорад Мишковић.
Поред овог заветног крста у Осијеку постоје још четири православна крста на различитим дестинацијама у граду, од којих је у најлошијем стању Чарнојевићев крст који подигнут 1690. године на месту где је према предању патријарх Арсеније Чарнојевић прешао Драву и дошао у ове крајеве.  
 

        Обавештавамо бираче који су благовремено поднели пријаве за гласање на изборима за народне посланике    Републике Србије у неком од дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије у Р. Хрватској, да ће се гласање за све бираче са боравком у Републици Хрватској одржати у недељу 24. априла 2016. године, на бирачком месту 32 - Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару.
Бирачко место 32 - Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару налази се на адреси Вуковар, ул. Ивана Гундулића 19 и биће отворено од 07:00 до 20:00 часова.
         Молимо да са собом обавезно понесете важећи идентификацони документ Републике Србије (пасош, личну карту или возачку дозволу) који садржи јединствени матични број грађана.
Сходно прописима важећа лична карта је лична карта издата на новом обрасцу (са или без контактног микрочипа), као и лична карта издата на старом обрасцу ако је издата пре 27. јануара 2007. године, а није јој истекао рок важења који је у њој наведен или ако је издата након 27. јануара 2007. године, а као рок важења је уписан датум 27. јул 2011. године.
         На бирачком месту моћи ће да гласају само они бирачи који су на основу поднетог захтева уписани у Извод из јединственог бирачког списка и који поднесу доказ о идентитету.
 

          Преузето из листа "Идентитет", бр. 210 од јануара 2016.

           Какав је положај српских цркава на простору бивше СФРЈ - у Хрватској: Православног народа све мање. Људи се не враћају у завичај јер посла нема. Из Ораховице 1991.године протерани сви монаси
           Манастири у Хрватској увек су били, па су тако и данас, не само духовна већ и културна средишта српског народа у Хрватској, а свештеници су кроз дугу и често тешку историју увек делили судбину Срба у Хрватској. Бројни манастири подизани су доласком Срба у крајеве од Славоније до Баније и Кордуна, Далмације и све до најзападнијег од свих, оног у Гомирју.
         Манастир Драговић смештен је недалеко су Врлике и саграђен је 1395, Крупа се налази у Буковици, а Ораховица је један од најзначајнијих и најранијих духовних и културних средишта Срба у Подравини. Манастир Пакрац налази се између Дарувара и Пакраца и крије невероватно културно благо, док је Света Ана код села Доња Вријеска у близини Дарувара. Најпознатији су свакако манастир Крка, који је од почетка био духовно и културно средиште православних Срба у Далмацији, манастир Лепавина између Крижеваца и Копривнице, те Гомирје у западном делу Хрватске.
          У дугој историји присуства православља на тлу Хрватске манастир Крка заузима посебно место. Основан је 1577. године, у долини реке Крке, надомак Кистања, а тврди се да је заправо направљен 1317. године за време краља Милутина. Помиње се и 1345. година, када је српски цар Душан Силни удао своју сестру Јелену за брибирског кнеза Младена Шубића и на тај начин проширио свој утицај и на ове просторе.
         КАМЕН ИЗ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ - Манастирска црква изграђена је у византијском стилу и бисер је православне Далмације. Турци су манастир у више наврата нападали, палили, али нису успели да га униште. Данас је манастир у добром стању, а у темељу нове зграде богословије узидан је камен из Пећке патријаршије. Богата библиотека и ризница, са ванредно вредним иконама сензација су за све оне који долазе да виде манастирско здање, где је и Капела Светог Саве.
         Али православног народа је мало, све мање, поготово младих, а људи се не враћају јер посла нема. Ових дана видели смо оглас у којем пише "продајем кућу са двориштем код Кистања", уз читуље да су умрли Милица Мика Стегњајић из тог краја, која је живела у Београду, а у книнској болници Милан Безбрадица, дугогодишњи директор Основне школе "Јово Мартић" из Кистања. Дуг је списак стараца који одлазе, умрла је и "другарица учитељица" Милица Јолић, а овим се крајем проширила и вест да је пре који месец у Француској умро син Симе Дубајића Мићо.
          Толико о смрти. А живот иде даље и неки бољи ветрови задували су минулог лета када су се баш ту, на Крки, нашли врховни поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј и први човек Хрватске бискупске конференције, задарски надбискуп Желимир Пуљић, обележавајући 400. годишњицу Богословије. Богословија је основана 1615. и најстарије је богословско училиште Српске православне цркве. Ту је била и прва организована школа која је дала значајан допринос у историји православља у Хрватској. Богословија је и симбол опстанка Срба у Далмацији, што је истакао и патријарх Иринеј. "Седмостољетна историја је сведок и чувар православља у тим страдалничким крајевима " казао је тада патријарх Иринеј.
          А да су ови крајеви за Србе били страдалнички, били су. У бившој држави ту их је живело око 120.000, данас нешто мало више од 25.000. Можда су за утеху речи надбискупа Пуљића да баш са Крке треба послати поруку да Хрвати и Срби могу заједно да живе, надајући се - и једни и други - бољој будућности. А уз манастир Крка везана су и славна имена, попут Николе Тесле, Вука Караџића, Доситеја Обрадовића и Владана Деснице.
Када су Срби почели да насељавају Врбовско, Моравице и Гомирје дошао је и један калуђер, коме су саградили малу капелу. Стар, није могао да обавља верску службу, па је 1772. године из Далмације, пре свега са Крке, стигло још њих шесторо који су донели све што је потребно за богослужје. Алексентије Бранковић, Висарион Вучковић и Мардарије Орловић били су калуђери који су подигли дрвени манастир у Гомирју, са Црквом Св. Јована Крститеља, који је и најзападнији православни манастир на овом подручју.
         ГОМИРЈЕ: ТРАДИЦИЈА ЈОШ ОД 15 ВЕКА - Славна је прошлост манастира Гомирје, "одакле се одвраћало Турке", а Јован Дучић је манастир прославио и у песми. Данас је у склопу Горњокарловачке епархије која обухвата Банију, Кордун, Лику, Горски котар, северну Хрватску и Истру, а те просторе Срби су насељавали још од 15. века. Ни Гомирје није мимоишла страшна судбина Срба у Хрватској у време такозване НДХ, када су убијени бројни пароси од Петриње до Плашког, Госпића до Косиња, Војнића до Глине, Слуња до Гомирја. Деведесетих су Срби напустили своја огњишта, несрећа је снашла и свете људе, да се само спомене трагедија када је 1992. године минирана Саборна црква Св. Николе у Карловцу. Мало се Срба вратило и у Гомирје и места око њега, притиснута беспарицом, недостатком радних места, неизвесношћу. Судбину целог краја деле и свети људи из Гомирја, па као и у многим манастирима у Хрватској све је мање верника, јер млади одлазе, а старци умиру.
         У Копривничко-крижевачкој жупанији манастир Лепавина сачувао је свој сјај, у дугој историји од 1550. године по формирању првих српских насеља у том крају. Основао га је монах из Хиландара Јефрем Вукобадовић, а судбина манастира била је повезана са судбином Срба у том крају. Водила се тешка борба против покатоличења, а калуђери су пролазећи бројна искушења увек чврсто били уз свој народ. Половином 18. века изграђена је данашња манастирска црква, а уз Лепавину је везана и чудотворна икона Пресвете Богородице Лепавинске из 16. века, којој се приписују исцелитељске моћи. Манастир су 1943. бомбардовали Немци, и том је приликом црква делимично уништена, а сачуван је само део богате библиотеке. Митрополит Јован вратио је стари сјај манастиру, а оживљена је и веза са Хиландаром.
          Манастир Ораховица на простору славонске епархије смештен је у подножју планине Крндије, а потиче из 16. века. Ту је био истакнути преписивачки центар, а Турци су повлачећи се убили многе калуђере и Србе из тог краја. Протутњао је и Други светски рат тим крајем, усташе и домобрани заузели су манастир који је био опустошен. Страдао је и 1991. када су га напустила и последња два монаха, а последњих година у њему се годишње одржавају само два велика сабора, на Преображење и на дан Преноса моштију Светитеља Николаја.
        СВЕТИ НИКОЛА - Посебан је доживљај посетити манастир Светог Николе у Ораховици, до којег води уски путељак од Кутјева. "Чувају" га горски врхови Дедов нос и Петров врх, уз планински поточић у близини. Основан је крајем 16. века, а црква је осликана вредним фрескама. Данас у манастиру нема никога, што само показује да дели судбину многих из којих су света лица отишла, јер народа је све мање.
         ВРЕДНИ РУКОПИСИ - Владичански двор у Пакрацу саграђен је 1732. године на месту епископске резиденције, а касније је дограђивана капела, ризница и књижница. Она је уједно и једна од највреднијих српских књижница у Хрватској у којој се чува 112 србуља, те изузетно вредни стари рукописи. Епископска књижница значајна за историју Срба у Хрватској данас нема статус какав заслужује, а обнавља се унутрашњост двора.
 

У знак сећања на погинуле борце Војвођанске бригаде НОВЈ и Црвене армије СССР током Болманске битке у Другом светском рату (6-22.3.1944.), на два споменика у Болману, на северу Барање, дана 19. марта 2016. године положени су венци следећих делегација и представника:
- Заједница антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске са локалним организацијама,
- Осјечко-барањске жупаније,
- Града Белог Манастира,
- Заједничког већа општина - Вуковар,
- СДСС,
- Генералног конзулата РС - Вуковар,
- Друштво Барањско-руског пријатељства, и
- СУБНОР Србије са организацијама Новог Сада, Сомбора, Апатина и Сремске Митровице.

Председник Србије Томислав Николић потписао је Одлуку о расписивању ванредних парламентарних избора, који ће се одржати 24. априла 2016. године. Бирачи који имају боравиште у Републици Хрватској могу остварити своје бирачко право у дипломатско-конзуарним представништвима Републике Србије у Републици Хрватској, уколико најкасније до 2. априла о.г. поднесу пријаву да ће гласати у једном од дипломатско-конзуларних представнишава Републике Србије -у Амбасади Р. Србије у Загребу, Генералном конзулату Р. Србије у Вуковару или Генералном конзулату Р. Србије у Ријеци.
Бирачко право имају држављани Србије који имају пријављено пребивалиште у Републици Србији. У иностранству могу да гласају само они бирачи који су уписани у јединствени бирачки списак у Републици Србији и који благовремено поднесу пријаву, посредством дипломатско-конзуларног представништва, да ће гласати у иностранству. Бирачко место у дипломатско-конзуларним представништву ће бити отворено уколико је у списак гласача уписано најмање 100 лица.
Позивају се држављани Србије са боравком на јурисдикционом подручју Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару да нам се обрате ради подношења захтева за упис у бирачки списак податка да ће гласати у овом конзуларном представништву. Напомињемо да су лица која су претходним изборима гласала на овом бирачком месту дужна да поднесу нову пријаву за предстојеће изборе.
Држављани Србије који нису уписани у јединствени бирачки списак могу, посредством Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару да поднесу истовремено захтев за упис у јединствени бирачки списак и захтев за упис података да ће гласати у иностранству. Генерални конзулат ће ове захтеве доставити надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева, односно према последњем пребивалишту његових родитеља.
Бирачи могу да изврше увид у јединствени бирачки списак електронским путем на званичној страници Министарства државне управе и локалне самоуправе - www.mduls.gov.rs, уношењем података о јединственом матичном броју грађана.
Ради додатних информација грађани се могу обратити Генералном конзулату Републике Србије у Вуковару на телефон  032 / 441 016   и   032 / 441 183.
 

У ГЕНЕРАЛНОМ КОНЗУЛАТУ СРБИЈЕ У ВУКОВАРУ, УЛ.ИВАНА ГУНДУЛИЋА БР.19, ДАНА 22. И 23. ФЕБРУАРА 2016. ГОДИНЕ, У ВРЕМЕНУ ОД 09:00 ДО 13:00 ЧАСОВА, БИЋЕ ОТВОРЕНА КЊИГА ЖАЛОСТИ ПОВОДОМ УБИСТВА СТАНКОВИЋ СЛАЂАНЕ И СТЕПИЋ ЈОВИЦЕ, СЛУЖБЕНИКА МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ - АМБАСАДЕ СРБИЈЕ У ЛИБИЈИ ГДЕ СУ БИЛИ КИДНАПОВАНИ.

ДЕТАЉНИЈЕ НА САЈТУ МИНИСТАРСТВА A www.mfa.rs

Новопримљени и други држављани Србије, најмање два месеца од пријема решења, могу код матичне службе београдске општине Стари град, ул. Македонска бр. 49 (телефони: 011/33-00-578 и 32-20-721, локали 276 и 278) проверити када могу подићи Уверење о држављанству и изводе из матичне књиге рођених. Ако је одговор позитиван, документе могу преузети у било којој од 16 општина на територији Београда.

Амбасада Републике Србије је од 3. фебруара 2016. године почела са пријемом захтева за издавање биометријских пасоша. С обзиром на велико интересовање грађана и очекивано већи прилив странака, ПОТРЕБНО ЈЕ извршити ЗАКАЗИВАЊЕ ТЕРМИНА за подношење захтева преко телефона 01 457 9067 или 457 3330. Позиви за термин се примају сваког радног дана у времену од 14:00 до 15:00 часова.

За подношење захтева, сходно одредбама Закона о путним исправама, потребна је следећа документација:

1. стари плави пасош (или: лична карта из Републике Србије, хрватски пасош, хрватски страначки пасош,   хрватска лична карта биометријска, хрватска боравишна биометријска        дозвола са фотографијом);
2. уверење о држављанству Републике Србије - не старије од годину дана;
3. извод из матичне књиге рођених - на обрасцу трајног  карактера или не старији од годину дана - или извод из МК рођених неке од бивших републике СФРЈ;
4. на увид - хрватска боравишна дозвола;
5. конзуларна такса - 50 евра (наплаћује се приликом пријема захтева);
6. за малолетну децу: потребно присуство оба родитеља и обострано потписан захтев и сагласност за издавање пасоша.

Рок за решавање захтева је до 60 дана (осим у случајевима када захтев обрађује Координациона управа МУП Републике Србије).

Уколико не поседујете потребну документацију, захтев није могуће предати.

Како би се избегли непотребни трошкови путовања, непријатности и губитак времена, пре заказивања термина и доласка у конзуларно одељење, проверите да ли поседујете сву тражену документацију. Напомињемо да се наплата конзуларне таксе врши у еврима.

У случају да имате додатних питања или нејасноћа, препоручујемо да се обратите e-mailom: konzularno@ambasada-srbije.hr или на телефон овог Генералног конзулата број 032 441 016.

ПРЕУЗИМАЊЕ УРАЂЕНИХ ПАСОША

Амбасада ће ажурно објављивати бројеве захтева који су позитивно решени, односно, по којима је извршена израда биометријског пасоша. Личне податке странака нећемо објављивати на сајту, сходно одредбама Закона о заштити података о личности. Готови пасоши се могу преузети сваког радног дана у времену од 08:30 до 12:30 часова. ОБАВЕЗНО је да са собом понесете стару путну исправу или другу исправу коју сте презентовали приликом предаје захтева, као и оригиналну потврду о поднетом захтеву.
 

Четрнаестог јануара ове године, на дан када је 1942 ликвидирано више од триста Срба из села Кометник-Јоргићи код Воћина у Западној Славонији, одржан је парастос и положени венци са пригодним рециталом.

Комеморацију су организовали Жупанијско и Градско веће српске националне мањине и месна организација антифашиста са свештенством Српске православне цркве.

Осим организатора, на Споменик жртвама усташког терора 14.01.1942. године, венце су положили Вировитичко-подравска жупанија, Српско народно веће и Генерални конзулат.
 

Генерални Конзул Републике Србије у Вуковару Живорад Симић и председник Заједничког већа општина Вуковар Драган Црногорац свим предшколцима, ђацима, студентима, васпитачима, наставницима и професорима, те свим другим школским радницима упучују најискреније честитке поводом Савиндана.  
 

Животно дело Светог Саве, српског архиепископа, учитеља и аштитника српске писмености представља трајну просветитељску тековину која нам указује на прави пут, те нека нам свима његова вера, мудрост и снага буду животна инспирација. 
 

Срећна Вам школска Слава Свети Сава!

ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛ
    Живорад Симић
 

 ПРЕДСЕДНИК ЗВО-а
  Драган Црногорац, проф
 

"ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛАТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ВУКОВАРУ У НАСТУПАЈУЋОЈ 2016. ГОДИНИ СВИМ ПРИПАДНИЦИМА СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЖЕЛИ ПУНО УСПЕХА, ЗДРАВЉА И ПОБОЉШАЊЕ ЊИХОВОГ ПОЛОЖАЈА У РЕПУБЛИЦИ ХРВАТСКОЈ У НОВИМ ПОЛИТИЧКИМ УСЛОВИМА НАСТАЛИМ ПОСЛЕ НЕДАВНИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА.

ПРИПАДНИЦИМА СРПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛАТ, ТАКОЂЕ, ЧЕСТИТА БОЖИЋ ХРИШЋАНСКИМ ПОЗДРАВОМ: ХРИСТОС СЕ РОДИ."

Поводом 71 годишњице Батинске битке, на Споменику су, 24. новембра 2015. године, венце положили делегација ЗАБА РХ (Заједница антифашистичких бораца и антифашиста), Амбасада Руске федерације предвођена амбасадором А. Азимовим, делегација СУБНОР Војводине и ЗАБА из Вараждина, а у име Амбасаде Србије у Загребу генерални конзул у Вуковару.

Поводом 71 годишњице Батинске битке, на Споменику су, 24. новембра 2015. године, венце положили делегација ЗАБА РХ (Заједница антифашистичких бораца и антифашиста), Амбасада Руске федерације предвођена амбасадором А. Азимовим, делегација СУБНОР Војводине и ЗАБА из Вараждина, а у име Амбасаде Србије у Загребу генерални конзул у Вуковару.

Са сајта Заједничког већа општина:
 

Двадесета годишњица потписивања Ердутског споразума обележена је 12. новембра у дворцу Адамович у Ердуту. Управо је на истом том месту 1995. године потписан документ који је означио почетак мира у источној Хрватској.
 

Овогодишњу прославу организовала је локална власт општине Ердут на чији је захтев као покровитељ свечаности позитивно одговорила председница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић.
 

Најважнији циљ Ердутског споразума био је мир, али и одредбе које су српској заједници гарантовале потпуну интеграцију у друштво након рата, истакао је председник ЗВО, Драган Црногорац који је приликом обраћања присутнима указао на значај овог документа и поново  позвао званичну Хрватску да заштите вредности Ердутског споразума.
 

- Oдредба дванаест, овог споразума гарантује Србима посебну институцију као што је Заједничко веће општина као трајни залог права Србима у РХ и јачање српских организација које су постојале и пре а и оне које су основане нетом после, СНВ и СДСС. Дакле ЗВО је утемељено у самом споразуму и чуваће његове вредности и сарађиваће са свим институцијама власти, са страним представницима других земаља, матичном земљом. За нас не само да нема говора да  Ердутски споразум није трајног карактера, негo сматрамо да у њему има још много простора за црпљење позитивних ствари које нам могу помоћи у развоју наше државе, демократије и међусобног разумевања и уважавања. Има пуно простора, готово сваки дан да држава прославља овакве датуме, јер шта нам друго преостаје ако нећемо да славимо мир, истакао је Црногорац.
 

Присутнима су се обратили и изасланик председнице Колинде Грабар Китаровић, непосредних учесника у процесу мирне реинтеграције и преговорима уочи потписивањa споразума градоначелник Осијека Ивица Вркић, изасланик Владе РХ Арсен Баук, председник СНВ Милорад Пуповац и домаћин прославе начелник општине Ердут Југослав Весић.
 

Међу уваженим гостима били су непосредни учесник у реализацији Ердутског споразума др Војислав Станимировић, изасланик министра вањских послова Републике Србије - помоћник за конзуларне послове и дијаспору Драган Момчиловић, генерални конзул Републике Србије Живорад Симић, изасланик председника Хрватског сабора Домагој Хајдуковић, представници дипломатског кора у РХ: амбасадорка Краљевине Норвешке Астрид Версто, изасланик јапанског амбасадора - први секретар за политичка питања Yукихиро Такеyа, изасланик америчког амбасадора - трећи секретар амбасаде Јакоб Гринберг, жупан вуковарско-сремски Божо Галић и његов заменик Ђорђе Ћурчић, заменици осјечко-барањског жупана Жељко Краљичак и Јован Јелић, председник ердутског Општинског већа Јово Вуковић, представници опшина Борово, Маркушица, Трпиња, Негославци, Јагодњак и Шодоловци.
 

Са сајта ЗВО-а:

"Деца дечијег вртића "Вуковар 2" од понедељка налазе се у тродневној посети Београду коју су организовали ПУ "Дечији дани" из Београда и вуковарски вртић "Вуковар 2" у сарадњи са Управом за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства вањских послова, те уз подршку Заједничког већа општина.

У уторак, 20. октобра, 18 вуковарских малишана примили су и Његова Светост патријарх српски Г. Иринеј као и председник Републике Србије Томислав Николић.

Исти дан деца су имала прилику да посете и српску патријаршију, Саборну цркву, зграду председништва Србије, присуствују представи "Мала сирена" у организацији позоришта "Бошко Буха", учествују на креативној радионици у Дечијем културном центру где су их примили градски менаџер Горан Весић и помоћник директора ДКЦ-а Леонтина Вукомановић.

За среду је предвиђен обилазак Калемегдана, београдског зоолошког врта, Скупштине Србије где би их требао примити и министар вањских послова Ивица Дачић. Исти дан у вечерњим сатима деца се враћају у Вуковар.

Ово је један одличан пројекат за који се организатори надају да ће постати устаљена пракса и у наредном периоду како би се деца са нашег подручја што боље упознала са својом матичном државом. Колико је ова посета Београду успешна најбоље сведоче добро расположење и осмеси на лицима малишана."

СА ПОРТАЛА СЛАВОНСКЕ ЕПАРХИЈЕ СПЦ

ПАКРАЦ - Књига епископа пакрачко славонског Јована "Историографија холокауста у Југославији" (издање на српском језику) вечерас је промовисана у препуној сали Владичанског двора у Пакрацу.
Говорећи на промоцији проф. др Томазо Делера са Универзитета Тускиа у Витербу у Италији рекао је да је књига владике Јована уствари уџбеник о холокаусту.
"Владика Јован је дао свим будућим истраживачима неопходан алат, јер овђе се налази најбољи приказ проблема и литературе која се тиче холокауста. Сама књига је почела да се рађа у нашим дугим разговорима у Јерусалиму на ову тему", рекао је проф. Делера.
Он је истакао да је "Историографија холокауста у Југославији" својеврсна теорија холакауста у Другом свјетском рату и да поставља кључна питања и даје одговоре на  питања која је разлика између холокауста и геноцида, да ли је антисемитизам и другђе у Европи исти као и у Југославији, те каква је улога у холокаусту Италије и посебно Римокатоличке цркве.
Посебну пажњу проф. Делера посветио је управо поглављу о "добрим Италијанима" и улози папе Пија XII у Другом свјетском рату, али и улози кардинала Степинца.
"Папа је покушао да заузме неутралну позицију у тим дешавањима, али то је било немогуће јер су многе католичке државе биле фашистичке, као што је била и НДХ. Када је Степинац у питању нису проблем само његови идеолошки ставови, него и директно извршење злочина које је починио његов клер", рекао је проф. Делер с чим су се сложили и остали промотери.
Проф. др Симха Епштајн са Јеврејерског универзитета у Јерусалиму рекао је да о историји холокауста није лако писати ни у једној земљи, а посебно не у вишенационалној, каква је била Југославија, јер се одговорност за злочине увијек међусобно пребацује са једног на други народ.
"Комунистичка реторика није помињала ни националност злочинаца, ни жртава. Када су Јевреји у питању о томе се још и чуло јер су у Другом свјетском рату масовно убијани у цијелој Европи, али није било дозвољено да се помиње страдање Срба и српске жртве. Падом социјализма враћа се слобода да може да се пише, али тада долази до кривих интерпретација, минимализују се злочини над Јеврејима и Србима, па се чак и рехабилитују неке личности одговорне за њих, посебно у Хрватској", рекао је проф. др Епштајн.
Посебно је истакао да историчари у Јад Вашему владику Јована сматрају самим врхом истраживања холокауста.
Говорећи о књизи, директор Сектретаријата за вјере Републике Српске, историчар, Драган Давидовић рекао је да се посматрање истраживања холокауста у Југославији, којим се у књизи бави владика Јован, може посматрати преко његове анализе у доба социјализма од 1945. до 1980. године, када су се тим питањем бавили ријетки, и након 1980. године када су млађи истраживачи почели да отварају архиве.
"Владика Јован у овој књизи дао је основна упуства са списком литературе за сваког оног ко даље жели да се бави истраживање холокауста или питањем геноцида над Србима и Ромима у Другом свјетском рату у Југославији. Ово је изузетно историјско дијело које не потенцира пуки инвентар злочина холокауста, него на јасним чињеницама недвојбено даје и научно опређељење њеног аутора", рекао је Давидовић.
Владика Јован рекао је да је књигу написао уз менторску палицу његовог професора, једног од највећих истраживача холокауста, Давида Банкиера.
"Обојица смо схватили да нема књиге у којој може на једном мјесту наћи све оно што је у свијету, али и овђе, објављено о холокаусту у Југославији. Ова књига била је посљедње што је проф Баниера погледао прије своје преране смрти", рекао је владика Јован, истичући ипак да је научно истраживање о холкауста и геноциду  у Југославији у Другом свјетском рату у посљедњих десет година далеко отишло.
Промоцији књиге "Историографија холокауста у Југославији" присуствовали су и предсједник Српског народног вијећа у Хрватској Милорад Пуповац, предсједник Српског демократског форума у Хрватској Вељко Џакула, предсједник СКПД Просвјета из Загреба Чедо Вишњић, директор Републичког завода за заштиту споменика РС Слободан Наградић, али и велики број студената Филозофског и Факултета политичких наука из Бањалуке.

Why Kosovo is ineligible for membership in UNESCO?
• Because the request for its membership is a serious breach of the international law, the Constitution of UNESCO, the legally binding UN Security Council resolution 1244 (1999) and the Charter of the UN whose Article 25 says that „The Members of the UN agree to accept and carry out the decisions of the Security Council in accordance with the present Charter“. 
• Because according to the UN Security Council resolution 1244, which reaffirms the sovereignty and territorial integrity of the Federal Republic of Yugoslavia (now Serbia), Kosovo and Metohija is an integral part of the Republic of Serbia, under the administration of the UN. Since Kosovo cannot be considered a State, it does not fulfill the basic requirement for membership set out by the UNESCO Constitution.
• Because unilateral attempts such as this one seriously harm and disrupt the dialogue between Belgrade and Pristina, under the auspices of the European Union in which mutually acceptable solutions for many complex issues have been devised so far. The issue of the Serbian cultural heritage and the property of the Serbia Orthodox Church has not yet been discussed within the dialogue where it belongs.
• Because this is an unacceptable politicization of UNESCO which should not overtake the competences of the UN Security Council as the highest authority for the preservation of the international peace and security. UNESCO should not serve as an instrument for the affirmation of an illegal and unilaterally declared independence of a part of the territory of one UN member state. The primary goal of UNESCO is to promote universal values of humanity through education, science and culture not to make political decisions with regard to the statehood. 
• Because this would be a dangerous precedent, harmful for many states. This would open the door for other entities to follow the same path thus threatening territorial integrity and sovereignty of other member states.
• Because this issue is polarizing the membership of UNESCO.
• Because, besides not being a state, Pristina does not have moral credibility for membership. Anyone aspiring to UNESCO membership must prove not only in words but as well in deeds its commitment to the goals of the UNESCO Constitution, which certainly is incompatible with deliberate, systematic, vandal demolition of Serbian cultural and historic monuments with the aim to remove the traces of centuries-long existence of Serbs in this area as well as the impunity of the perpetrators of such barbaric acts unworthy of the 21st century. These acts are comparable only to the acts of destruction of cultural heritage by terrorist groups in the Middle East and elsewhere that the world is witnessing and UNESCO is strongly condemning.
• Because four Serbian orthodox monasteries are inscribed on the UNESCO List of World Heritage in danger although the armed conflict in Kosovo is over for many years now. In danger from whom?
• Because the inclusion of this item in the provisional agenda of the 197th session of the UNESCO Executive board raises serious concerns about the compliance with procedure and the respect of the established UNESCO rules. Just to mention that that even publishing of the document on the unacceptability of Kosovo’s application for UNESCO membership from the standpoint of the international law, prepared by Serbian Delegation to UNESCO, as an official document, as we requested, was refused. And the only intention was the voice of Serbia also to be heard.
• Because we all would have to live with the negative consequences of such an irresponsible decision from the lesioning of the international law up to the fate of the Serbian cultural heritage in the province of Kosovo and Metohija which not only belongs to the Serbian people but also represents a part of the historical and civilizational heritage of modern Europe and the world.
 

Из (српских) "Новости" од 18.09.2015. године:

"Осјечки "Глас Славоније" у два узастопна дана извјестио је своје читаоце о обнови и изградњи два православна храма у Славонији. Прво је 11. септембра писао о "бојењу вањске фасаде православне цркве Св. Тројице у Миклеушу, чији ће вањски дио тиме бити потпуно обновљен. Црква је саграђена средином 18. стољећа, а оштећена је у Домовинском рату 1992. године.
Захваљујући Жарку Драгичевићу и мјештанима Миклеуша Ненаду Дубајићу и Миодрагу Јарићу, црква је ове године доживјела свој грађевински препород. Подигнути су нови потпорни зидови, црква је добила ново кровиште, звоник, електроинсталације и вањску фасаду, а уређена је и унутрашњост. Вриједност радова износи приближно 400.000 куна, а изводи их Грађевински обрт Билић из Слатине. На празник Пресветог Тројства или Свете Тројице по јулијанском календару, у још недовршеној цркви одржана је литургија, коју је предводио епископ пакрачко-славонски Јован с још неколико православних свећеника". Освећење цркве најављено је за јесен, кад буде потпуно обновљена и опремљена.

Већ сутрадан, 12. септембра, објављен је и чланчић, с чак пет фотографија на веб-порталу "Гласа Славоније", о томе да је у Паучју, селу на самом рубу Ђаковштине, освећена новоизграђена црква светог великомученика Георгија, што је догађај од велике вјерске и сваке друге важности за то невелико село, које данас броји 50-ак становника. Освећење је организовала тамошња Српскоправославна црквена општина, а свету архијерејску литургију служио је епископ осјечко-пољски и барањски Лукијан.
"Тај је храм", пише "Глас Славоније", "трећи по реду који је изграђен на истим темељима. Посвета храма у Паучју окупила је мјештане, расељене Паучане и вјернике православне вјероисповијести из других мјеста. Посвети је у име Опћине Левањска Варош, којој Паучје гравитира, назочио начелник Славко Тидлачка. Паучје са својом поновно изграђеном православном црквом у средишту села припадат ће средишту парохије Будимци, а за њ је именован протонамјесник Немања Клајић. Храм светог Великомученика Георгија изграђен је већином од донација вјерника, а већ сутрадан, у недјељу, 13. септембра, у њему су обављена и два крштења, прва крштења у том селу након чак 70 година".
 

У склопу актуелне кризне ситуације са повећаним приливом избеглица и с тим у вези акције прикупљања хуманитарне помоћи, овде се можете информисати о процедурама увоза хуманитарне помоћи као и о садржају хуманитарне помоћи за избеглице и мигранте у зимском периоду, предвиђеним од стране Црвеног крста Србије:

1. Процедура увоза хуманитарне помоћи;

2. Потребна хуманитарна помоћ за избеглице и мигранте у зимском периоду.

Оба документа се могу видети на сајту Амбасаде РС у Загребу: www.zagreb.mfa.gov.rs у рубрици "Акција прикупљања хуманитарне помоћи за избеглице".

Контакт са Црвеним крстом Србије: e-mail: indep@redcross.org.rs
Телефон за информације: +381 11 30 32 125 лок. 214, 215, 217

Такође, корисне информације се могу наћи и на званичној интернет презентацији Управе царине Републике Србије: www.upravacarina.rs

Током септембра 2015. године одржане су (једнонационалне) комеморације српске националне мањине са полагањем венаца и одвојеним парастосима свештеника СПЦ у следећим местима Вуковарско-сремске жупаније:

1. У Трпињи на споменике из НОБ-а и камену-темељцу за будући споменик српским жртвама из 90-их (06. септембар);

2. У Вуковару на "Алеји" (од 26 споменика погинулима) која се налази у делу старог православног гробља, традиционално сваке друге суботе у септембру (14. септембар); и

3. У Борову, код "Споменика жртвама рата 1991-1996" (на православном гробљу, са именима 54 погинулих из овог места (15. септембар).

Венце су полагали чланови породица погинулих, локалне власти, српске политичке партије и институције, грађанска удружења и ГК (изузев у Трпињи).
 

Из (српских) "Новости" од 21.08.2015. године:

"ОБНОВЉЕН СПОМЕНИК
Споменик посвећен невиним жртвама, страдалима 1942. године у селу Бранешци у Пожешко-славонској жупанији, коначно је обновљен. Као и низ осталих споменика насталих у сјећање на тај дио повијести и овај је страдао почетком 90-их година. Односи се на 87 страдалих сељана, већином жене и дјеце. Иницијатор обнове била је Удруга антифашистичких бораца и антифашиста Пакрац-Липик, заједно с потомцима страдалих, а помоћ у обнови су пружили Пожешко-славонска жупанија, Министарство бранитеља Републике Хрватске, као и сами мјештани. Парастос на мјесном гробљу предводио је епископ пакрачко-славонски ЈОВАН ЋУЛИБРК.
Од узваника скупу се обратила у име Министарства бранитеља помоћница министра ВЕСНА НАЂ, а највећу пажњу изазвао је некадашњи предсједник СТЈЕПАН МЕСИЋ."

Пошта Србије је закључила уговоре са поштанским управама Француске, Русије, Украјине и Белорусије, којим је увела услугу преноса новца са иностранством. Ускоро би такве уговоре требало да закључи и са поштанским управама Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Португалије

Услуга је намењена грађанима који живе или су на привременом раду у иностранству, а који желе да пошаљу новац у Србију. Овом услугом покривена је скоро цела територија Србије и њом је обухваћено више од 1.200 пошта. Накнаду приликом слања плаћа искључиво пошиљалац, а за слање и пријем новца потребан је само важећи идентификацони документ, тј. није обавезно отварање рачуна у банци. Новац је доступан за исплату по правилу истог дана, а најкасније у року од два радна дана, а пренос се врши путем заштићене мреже Светског поштанског савеза, што обезбеђује сигурност трансакције.

Са сајта Епархије Осјечко-пољске и Барањске:
На дан преподобнога Симеона Дивногорца, 06. јуна 2015. године Господње, у Силашу се догодио празник радости - освештан је и троносан новосаграђени храм Светога пророка Илије, који је подигнут у Славу Свете Јединосуштне и Нераздељиве Тројице Оца, Сина и Светога Духа. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Еписком Осјечкопољски и барањски Г.Г. Лукијан, уз саслужење: протојереја-ставрофора Зорана Симића, пароха бјелобрдског, протојереја-ставрофора Добривоја Филиповића, пароха маркушичког, протојереја-ставрофора Милована Влаовића, пароха боботског, надлежног пароха, протонамесника Миљена Илића и протођакона Драгана Сердара. Својим умилним гласовима Свету Литургију пратио је свештенички хор Епархије Осјечкопољске и барањске, под диригентском палицом протојереја-ставрофора Ратомира Петровића, пароха осјечког. Свог Архипастира дочекао је сабрани народ. Деца у народним ношњама, са стиховима песме Светог владике Николаја Жичког ``Народ цркве Богу диже`, поздравила су свог Владику.  Својом Светом архијерејском десницом Њеогово преосвештенство Епископ осјечкопољски и барањски Г.Г. Лукијан положио је у Свети престо мошти Светог мученика Кнеза Лазара и осветио овај новоподигнути храм.
Тим поводом, Владика Лукијан, за ревност у свештеничкој и вероучитељској служби, окупљање народа Божјег, обнављање живе Цркве и подизање велелепног храма у славу и част Светог пророка Илије у Силашу, за углед међу вернима и свим људима добре воље, примеран лични и породични живот,  протонамесника Миљена Илића, привременог пароха у Петровој Слатини и администратора парохије у Силашу, одликовао је чином   протопрезвитера, са правом ношења надбедреника на Светој Литургији. Свемогући и Свемилостиви Господ, који о свему брине, подарио је и људе добре воље, пуне хришћанске љубави који су указали моралну и материујалну помоћ  у грађењу ове светиње у Силашу. Од многих, овом приликом одликовани су најзаслужнији, високим одликовањем Српске Православне Цркве - Орденом Светога Саве другог и трећег степена,  за делатну љубав према Светој Мајци Цркви,  нарочито показану њиховим несебичним и свесрдним давањем помоћи приликом изградње храма Светог пророка Илије у Силашу. Свети  Архијерејски Синод СПЦ-е, Орденом Светога Саве другог степена  одликовао је господина Марка Дамјанића инж. високоградње из Новог Сада.  Орденом трећег степена одликован је господин Десимир Вучетић дипл. инж. агроекономије из Шида.
Орденом трећег степена одликован је господин Горан Шапоња, фармацеутски техничар из Новог Сада. Од многих институција овом приликом одликоване су високим одликовањем - Архијерејском Граматом -  најзаслужније државне институције: Министарство  културе  Републике Хрватске, Министарство регионалног развоја, шумарства и водног господарства /Управа за регионалну и локалну инфраструктуру/Републике Хрватске, Министарство правде - Управа за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, Жупанија Осјечко – барањска и Општина Шодоловци. Након уручених Архијерејских грамата уручене су и захвалнице ЦО - е Силаш , како појединцима тако и институцијама које су дале свој допринос у изградњи храма Светога пророка Илије у Силашу.
Епископ Лукијан се захвалио свим добротворима који су учествовали у изградњи овог храма, од оних који су приложили и најмању лепту, до оних које су у овај дан одлоковани. Након евхаристијског славља,  испред храма Светог пророка Илије, уприличен је културни програм, поводом овог великог и радосног догађаја, у коме су учествовали: народни гуслар дипл. правник Милан Мрдовић и културно удружење ``Ђурђевак''. Програм је изазвао велико одушевљење многобројног народа. По завршетку програма, надлежни парох је све присутне позвао за трпезу љубави, где се славље наставило у празничном расположењу. Користећи прилику, за трпезом љубави, протојереј Миљен Илић - по благослову Његовог Преосвештенства, поздравио је све присутне и у кратким цртама изнео  ток градње од идеје до реализације. Свети храм је у потпуности оспособљен за Света богослужења 2013. године.  Те године у храму  су обављена  прва крштења и венчања. Село  постоји равно 93 године, а тек се у задњих дванаест година почела служити Света Литургија.     У периоду од 2006. до 2013. године је саграђена ова светиња, која сама по себи потврђује чудо светог Илије,- великог молитвеника пред престолом Свевишњега, за нас мале који смо били загрејани његовом пламеном вером и уздањем у помоћ Божју, да истрајемо на том путу сабирајући себи блага на небу, где ни лопов не може да покраде, ни мољац ни рђа не могу да униште и покваре. Слава Господу Јединоме и светом пророку Илији, који ће доћи пред сам други Христов долазак да нас утеши и ојача у вери, да се не уплашимо пред злобом људском и  не поклекнемо пред безбожништвом овога света.
За трпезом љубави Његовом Преосвештенству, свештеницима и народу обратио се и представник Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије,  господин Ђорђе Алексић , који је истакао да је у овај дан доживео радост живе Цркве Христове, и да је то радост не само овога места него целе Цркве Христове. Још је истакао да тамо где се Света Литургија служи, подижу цркве у Славу Божју и где народ уз гусле пише нову историју - тамо су тапије српског благочестивог народа хришћанског, који се бори за свој останак и опстанак на овим подручијима, да сачува Свету православну веру својих предака. Благодарећи Господу на овом дану, Њгово Преосвештенство се обратио народу призивајући милост Божију и благослов на ово место и народ, да се у новосаграђеној светињи сабира на Светим богослужењима у радости хришћанске љубави. 
 

Са сајта ЗВО-а

Свечаним програмом у Хрватском дому у Вуковару је 25. маја обележена осамнаеста годишњица од оснивања Заједничког већа општина. Ова српска институција која у оквиру свог рада брине о заштити мањинских права, култури, образовању, спорту и информисању Срба са истока Хрватске, настала је након што је Влада РХ 23. маја 1997. донела одлуку о оснивању ЗВО-а и након што је прва скупштина овог тела конституисана после локалних избора исте године. Заједничко веће општина предвиђено је Ердутским споразумом из новембра 1995. године, а велики део својих надлежности црпи из Писма намере Владе РХ од 1997. године. Као свој дан већ дуги низ година обележава 23. мај.

Oкупљеним узваницима који су испунили салу Хрватског дома обратио се председник ЗВО-а ДраганЦрногорац, затим и председник Српског народног већа Милорад Пуповац, а по први пут су међу гостима били и изасланици председника државе и председника Сабора. Као изасланик Колинде Грабар Китаровић присутнима се обратио жупан Вуковарско-сремске жупаније Божо Галић, а као изасланик Јосипа Леке говорио је саборски заступник Дамир Римац.

Поред истакнутих говорника на прослави дана ЗВО-а присуствовали су и генерални конзул Републике Србије у Вуковару Живорад Симић, председник Самосталне демократске српске странке Војислав Станимировић, заменици осјечко-барањског и вуковарско-сремског жупана Јован Јелић и Ђорђе Ћурчић, заменици градоначелника Белог Манастира и Вуковара Предраг Стојановић и Срђан Милаковић, саборски заступник Миле Хорват, као и представници општина, удружења, организација, привредника и црквени великодостојници са простора деловања ЗВО-а.

Након обраћања говорника уследила је и додела традиционалних годишњих награда ЗВО-а. Плакета ЗВО-а додељена је пољопривредној задрузи „Брестове међе“ из Борова, а повељу ЗВО-а добила је Нада Шалајић из Јагодњака. На свечаности су додељени и поклони најуспешнијим матурантима у овогодишњој генерацији који похађају средње школе у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму. Управа за односе са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије на предлог Генералног конзулата Србије у Вуковару и Одбора за образовање ЗВО-а, обезбедила је за ову прилику шест репрезентативних књига “Срби и савезници у великом рату”. У уметничком делу програма наступила је солистикиња Радио-телевизије Војводине и рођена Вуковарчанка Александра Падров уз акустични трио на клавиру, хармоници и виолини.
 

Са сајта ЗВО-а

Другог викенда у мају одржана је комеморација на спомен парку Дудик у Вуковару у организацији Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста Вуковарско-сремске жупаније. Сама манифестација одржана је под високим покровитељством Сабора и Владе Републике Хрватске, те под покровитељством града Вуковара, Вуковарско-сремске жупаније и Српског народног већа из Загреба.

Код још увек необновљеног и девастираног споменика венце су положиле многобројне делегације попут хрватског Сабора, Владе РХ, Вуковарско-сремске жупаније, града Вуковара, амбасаде и конзулата Републике Србије, Заједничког већа општина, Српског народног већа, антифашистичких удружења, српских мањинских већа, појединих општина, политичких странака као и делегација из Републике Србије.

У културно-уметничком програму на Дудику учествовали су Вуковарско српско певачко друштво „Јавор“ и рецитатори вуковарске Гимназије, док су се на свечаној академији одржаној у Ружичкиној кући присутнима обратили председник СНВ-а и саборски заступник Милорад Пуповац, те представник Сабора Дамир Томић.

На једном од пет конуса који између осталог чине споменик на Дудику постављена је скела што је знак да је коначно почела обнова некадашњег спомен парка.

На Дудику је у периоду од 1941. до 1943. године по званичним подацима стрељано нешто више од 400 људи, махом Срба, али и припадника других националности (Јевреја, Рома, Хрвата и других). Прве жртве убијене на овом стратишту доведене су из Боботе, а жртава је било и из других места од Земуна до Винковаца, па чак и из Новог Сада, Осијека и Загреба.

Према обавештењу Азап Предрага, пароха СПЦ у Винковцима, у ноћи 4/5 маја 2015. године, непознати починилац је црним спрејом, крупним латиничним словима на Парохијском дому исписао графит: "СМРТ ЧЕТНИЦИМА".

Протојереј Азап је случај пријавио полицији у Винковцима, која је одмах извршила увиђај, а резултат ће бити познат накнадно.

На истом Парохијском дому графити мржње исписивани су и 4/5 децембра 2014. године, а "аутор" до данас није пронађен.
 

Обавештавамо вас да Министарство просвете, науке и технолошког развоја, заједно са Управом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, спроводи онлајн истраживање чији је циљ унапређење учења српског језика и ћириличног писма у иностранству.

У ту сврху постављена су два обрасца:

1. Упитник за школе - намењен школама, организацијама, удружењима, неформалним групама и појединцима који организују различите облике наставе српског језика у иностаранству и

2. Упитник за родитеље - намењен грађанима српског порекла који живе у иностаранству и желе да њихова деца уче српски језик и ћирилично писмо.

Упитници су доступни на следећој адреси: https://www.euprava.gov.rs/opis_usluge?generatedServiceld=2404@title=UČENJE-SRPSKOG-JEZIKA-U-INOSTRANSTVU

као и на презентацијама наведених органа: www.mpn.gov.rs и www.dijaspora.gov.rs.

ПОЗДРАВОМ "ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ", ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛАТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ВУКОВАРУ СА КОНЗУЛАРНИМ ПОДРУЧЈЕМ ЗА ПЕТ СЛАВОНСКИХ ЖУПАНИЈА, СВИМ ХРИШЋАНИМА А ПОСЕБНО ПРАВОСЛАВНОМ СВЕШТЕНСТВУ И СРПСТВУ, ЧЕСТИТА ПРЕДСТОЈЕЋИ НАЈВЕЋИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК УСКРС/ВАСКРС СА НАДОМ У БОЉЕ ДАНЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ ЖИВОТА У ХРВАТСКОЈ. (24.03.2015.)

ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА 70. ГОДИНА БОЛМАНСКЕ БИТКЕ (5-22. МАРТА 1945.Г.), У БОЛМАНУ ЈЕ, 21. МАРТА 2015. ГОДИНЕ, ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА СА ПРИГОДНИМ КУЛТУРНИМ ПРОГРАМОМ, ПОНОВНО ОТВАРАЊЕ СПОМЕН СОБЕ ПОСВЕЋЕНЕ ОВОЈ БИТЦИ И ПОЛАГАЊЕ ВЕНАЦА, КОЈЕ СУ ОБАВИЛЕ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ИЗ ХРВАТСКЕ И СРБИЈЕ (СУБОТИЦА, СОМБОР, АПАТИН, СРЕМСКА МИТРОВИЦА И ЛАЋАРАК), КАО И ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛАТ СРБИЈЕ У ВУКОВАРУ.

Са сајта ЗВО-а:

Заједничко веће општина и Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару организовали су предавање и пројекцију филма у склопу обележавања стогодишњице од избијања Првог светског рата за завршне разреде средњих школа.
Преко 150 матураната и професора средњих школа у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму присуствовали су у вуковарском биоскопу пројекцији играно – документарног филма „Где цвета лимун жут“ чија је основна тема голгота српског народа и државе за време Великог рата.
Пре пројекције филма предавање на тему „Србија у Првом светском рату“ окупљеним матурантима одржао је историчар из Новог Сада Милан Мицић.
Мицић се годинама бави темом учешћа српског народа и државе Србије у Првом светском рату, а недавно је из штампе изашла и његова књига „Српско добровољачко питање у Великом рату“ у издању Банатског културног центра и Радио телевизије Србије.
Средњим школама у којима се настава одвија на српском језику и ћириличном писму, чији су ученици присуствовали предавању и пројекцији филма у Вуковару, Заједничко веће општина поклонило је комплет књига из едиције „Србија 1914. – 1918.“ у издању Радио телевизије Србије и издавачке куће „Прометеј“ из Новог Сада.

Министарство културе и информисања расписало је 02. фебруара 2015. године, Конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у области културних делатности Срба у иностранству у 2015. години и замолило да информацију о томе проследимо нашим ДКП.
Текст конкурса, обрасци за пријављивање и остала документација налазе се на веб сајту Министарства www.kultura.gov.rs. Рок за подношење конкурсних пријава је 31.03.2015. године.
За додатне информације о конкурсу заинтересовани могу да контактирају Младена Весковића у Министарству културе и информисања путем електронске поште mladen.veskovic@kultura.gov.rs или преко телефона број +381 11 3398-026.
 

Дана 14. јануара 2015. на дан ликвидације преко 250 становника воћинског краја српске националности 1942. године, код споменика у Кометнику и Воћину одржана је традиционална комеморација.
Венце су положили: И. Хорват, секретар Вировитичко-подравске жупаније, антифашисти, СНВ и Веће српске националне мањине ове Жупаније и Воћина.
Свету литургију у воћинској православној цркви и парастос код споменика одржао је месни парох Д. Гаћеша.
Комеморацији је присуствовао генерални конзл Ж. Симић.
 

Са портала "НОВОССТИ.ЦОМ": "Помен за српске жртве Јеминовца - На Међународни дан људских права, 10. децембра, код спомен обиљежја код села Јеминовац, у Пожешко-славонској жупанији одана је почаст и одржан помен недужним српским жртвама страдалим у селима тог краја у децембру 1991. године. Спомен обиљежје подигнуто је и у децембру 2012. године, али је 13. августа 2014. скинута спомен плоча коју је жупанијско вијеће Српске националне мањине поново направило и недавно поставило. У свом обраћању присутнима, пожешки замјеник жупана Мирослав Грозданић подсјетио је да су у офанзиви Хрватске војске страдали недужни мјештани Чечавца, Чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњегавића."

ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛАТ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ВУКОВАРУ СВИМ ГРАЂАНИМА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ СА КОНЗУЛАРНОГ ПОДРУЧЈА (ПЕТ СЛАВОНСКИХ ЖУПАНИЈА) ЧЕСТИТА ПРЕДСТОЈЕЋЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ УЗ ЖЕЉЕ ЗА ПУНО УСПЕХА И ДОБРО ЗДРАВЉЕ У ДАЉЕМ ЖИВОТУ.

ОВЕ ГОДИНЕ, УМЕСТО КУПОВИНЕ И СЛАЊА ПОЈЕДИНАЧНИХ ЧЕСТИТКИ ОВИМ ПОВОДОМ, ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛАТ ЈЕ ОДГОВАРАЈУЋУ СУМУ НОВЦА ДОНИРАО ХУМАНИТАРНОЈ УДРУЗИ ,,ДУГА" У ВУКОВАРУ, ЗА СОЦИЈАЛНУ САМОУСЛУГУ.
 

Поводом обележавања 70 година од (неуспешног) десанта преко Дунава на Вуковар, који су извршили борци Војвођанских бригада и Црвене армије почетком децембра 1944. године, у овом граду је одржана трибина и полагање венаца на Споменик у Борово насељу и у Дунав. Иначе, Вуковар је ослобођен тек после пробоја Сремског фронта.

Венце су положили: градска и неколико организација ЗАБА -Заједнице антифашистичких бораца  и антифашиста оближњих српских насеља, Заједничко веће општина, Град Вуковар, Вуковарско-сремска жупанија, партије СДСС и СДП, те из Србије СУБНОР Апатина и Шида и представници страних ДКП (шеф конзуларне секције Амбасаде РФ у Загребу и генерални конзул).

Обележавање је увеличао својим присуством Зорја Вандемар Николајевич (87), борац Црвене армије и учесник десанта, кога је одликовао председник РХ.
 

На месном гробљу села Носковачка Дубрава, општина Чађавица, поред Споменика деци страдалој у усташком логору од августа до децембра 1942. године, дана 5. 12.2014. године, одржана је комеморација. Венце су  положили Општина Чађавица, више већа српске националне мањине, Српско народно веће - Загреб, ЗАБА - Заједница удруга антифашистичких бираца и антифашиста Хрватске, укључујући и венац овог Генералног конзулата.

Споменик је подигнут 1964. а комеморисање је престало 1990.године. У обновљеној комеморацији ове године, по први пут су парастос жртвама - 69 деце из Поткозарја узраста од 4 месеца до 4. године - служили православни свештеници Епархије Славонске.

Детаљније о споменику на нашем сајту, одељак: меморијални споменици
 

У сарадњи између Заједничког већа општина и Генералног конзулата Републике Србије у Вуковару за дечије вртиће са наставом на српском језику и писму обезбеђено је 8 комплета књига. Ради се о дидактичком материјалу, сликовницама и дечијој литерарути неопходној за рад у вртићима, а која не могу да се набаве на тржишту Хрватске. Сваки од осам комплета садржи осамнаест књига које ће ускоро бити уручене овим образовним установама.

Поводом данашње изјаве господина Маријана Живковића, дате на Конференцији "Документе" у Вуковару, да му је "конзул Симић прошле године рекао како је Србима забрањено да говоре о догађајима из Домовинског рата" - обавештавамо следеће.

На истој конференцији Ж. Симић је, уз изразе поштовања и саучешћа у његовој боли, демантовао ове наводе и подестио га да је, као представник Србије, само покушао помоћи да се дође до евентуалних информација од (тадашњег) фудбалског селектора Србије С. Михајловића, са којим су се погинули синови Живковића познавали пре рата, али да се у томе није успело.

У Вуковару, 26.9.2014.г.    

ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛ
     Живорад Симић
 

Извор: Глас Славоније, 24.09.2014.
"Газије - Српска православна црквена опћина Газије ускоро би могла почети обнову цркве Св. тројице у Газијама, саграђене 1754. године, најстаријег сакралног објекта у опћини Феричанци. Чим се изабере најповољнији понуђач, могли би почети припремни радови, успостављање и осигуравање градилишта те чишћење и уклањање садашњег сувишног материјала. Тиме би се објект припремио за почетак санације кровишта, прве фазе темељите обнове објекта, која обухваћа и уређење прочеља, унутрашњости и вањских површина, а све у складу с конзерваторским увјетима.
Надамо се донацијама твртки, институција и појединаца-истакнуо је парох Јован Шаулић. Иако је за обнову цркве потребно неколико стотина тисућа куна, парох Јован каже како је важно да радови почну јер "човјек који нешто почне уз љубав Божју, уз љубав Божју ће тај посао и завршити". Стручњаци раде свој посао, а ми у Цркви можемо само изразити радост и надати се како ће грађевински радови на кровишту ускоро и почети. А онда остаје само нада да ће донатори препознати важност цјелокупног пројекта, рекао је парох Јован.
У повјесним документима цркву први пут биљежи јозефински војни земљовид из 1781., а послије је приказана на катастарској измјери опћине Газије насталој 1862. године. Према попису цркава Епархије славонске, црква Св. тројице у Газијама подигнута је 1754., те обновљена 1811. и 1883. године. Једнобродна је грађевина с полукружним светиштем и звоником дограђеним у 19. стољећу. Примјер је скромне каснобарокне сакралне градње, а њезину непобитну архитектонско-стилску вриједност употпуњује очувана изворност и специфичност њезиних појединих елемената. Такођер, вриједност придоноси и неизоставан и ријетко очуван сликовит амбијент у којем је црква настала и с њим срасла. Испред цркве неколико је времешних стабала липе. Стручњаци процењује да је најстарије стабло посађено прије готово 500 година, што значи да су липе можда старије и од Гупчеве".
 

Извор: Глас Славоније, 20.09.2014.

"Одавно познат као оаза и духовно уточиште православних вјерника, али и повијесна, културна и туристичка дестинација, ораховачки манастир Светог Николе (Николаја) има бурну и богату повијест. Један је од најстаријих православних манастира у Хрватској. Основан је крајем 16. стољећа, а 1579. године спомиње га и османлијски попис Пожешког санџака. Именује га као "манастир Ремета", на подручју Ораховачке нахије. Топоним Ремета изведеница је из латинског језика и значи пустињак. И данас се још у народу спомиње Пустињачки јарак, недалеко од манастира. Најстарији сачувани записи из самог манастира датирају из 1583. године. Манастир се спомиње и као храм Светитеља Николаја, званог Ремета. Из записа се сазнаје да је манастир у рукама православних монаха. То здање грађено је у неколико фаза, да би 1592. године био довршен као манастирска црква. Црква је саграђена у стилу моравске школе и представља једини примјер архитектуре овог типа на подручју Славоније. Археолошки налази остатака старије цркве испод садашње манастирске, упућују на претпоставку да је раније на истом мјесту постојао средњовјековни самостан. Неки повијесни извори биљеже да је ријеч о римокатоличком самостану пустињачког реда светог Аугустина из 1102. године. Манастирска црква осликана је вриједним фрескама. Још у 16. стољећу манастир је био средиште Пожешке митрополије те важан вјерски и културни центар. У првој полониви 17. стољећа у манастиру цвате иконографска и преписивачка дјелатност. Тада настаје низ рукописа у духу српских минијатура 14. и 15. стољећа. Све у свему, тај је сакрални објект данас културни споменик нулте катерогије. Данас, међутим, у том објекту нема сталног свећеника који би тамо живио. Последњи игуман био је покојни Милутин Амиџић, свима познат као доброћудни отац Милутин. Сваки добронамјерник неће пожалити ако дође видјети то вриједно здање и одшкрине врата повијети иза зидина манастира у срцу Папука."

Током августа - септембра ове године, генерални конзул односно конзул, су, заједно са политичким представницима српске заједнице овде и њиховим удружењима и УАБА Хрватске положили венце у следећим приликама и местима:
- у Вери, 31. Августа, поводом обележавања 73-ће годишњице отпора мештана фашистичком отпору;       
- на споменику српским жртвама "Алеја" у Вуковару, традиоционално друге суботе у септембру (13.9.); и
- у Борову на споменик "Жртвама ратова 1991-1996." дана 15. септембра.
Свештеници СПЦ одржали су парастосе у Вуковару и Борову.
 

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић присуствовао je устоличењу епископа славонског Јована у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу.

Свечаној архијерејској литургији, коју је служио патријарх српски Иринеј, присуствовали су и високи црквени званичници католичке цркве и других цркава и верских заједница, политичке личности Хрватске, Србије и Републике Српске, као и отправник послова Амбасаде РС - Загреб и генерални конзул РС у Вуковару.

Министар Дачић изјавио је том приликом да je Српска православна црква један од најзначајнијих ослонаца и центара окупљања српског народа свуда у свету.

“Велики је значај СПЦ за очување духовног, националног, културног наслеђа и идентитета Срба у Хрватској”, истакао је Дачић и подсетио да се међу спољнополитичким приоритетима Србије посебна важност придаје унапређењу односа са суседима, а нарочито са државама насталим на простору бивше Југославије.

“Односи Србије и Хрватске треба да буду засновани на поверењу и заједничким интересима и вредностима које можемо да делимо. Изградња добрих односа Србије и Хрватске је кључни фактор за стабилизацију и развој читавог региона”, рекао је Дачић.
 

Одлуком Министарства просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије, у оквиру пројекта "СРБИЈА ЗА СРБЕ ИЗ РЕГИОНА", у школској 2014/2015. години биће додељене стипендије припадницима српске националне заједнице (СНЗ) који су држављани Републике Хрватске.
Стипендије ће се доделити одређеном броју припадника СНЗ за основне, мастерс и докторске студије на Универзитету у Београду.
Рок за пријаву је 31. јул 2014. године, а заинтересовани се могу лично обратити Генералном конзулату Србије у Вуковару или Заједничком већу општина у Вуковару ради преузимања обрасца и услова пријаве.
 

НА ВИДОВДАН, 28. ЈУНА 2014, ГОДИНЕ, УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ ПОРОДИЦА УБИЈЕНИХ, ПОГИНУЛИХ, НЕСТАЛИХ И НАСИЛНО ОДВЕДЕНИХ И ИНВАЛИДНИХ ОСОБА ,,ПРОТИВ ЗАБОРАВА", ОРГАНИЗОВАЛО ЈЕ КОМЕМОРАЦИЈЕ НА СПОРТСКОМ ОСТРВУ НА ОБАЛИ ДУНАВА У ВУКОВАРУ И У ПАРКУ КОД ДЕЧЈЕГ ВРТИЋА У БОРОВО НАСЕЉУ.
ТОМ ПРИЛИКОМ ВЕНЦЕ СУ, ОСИМ УДРУЖЕЊА И ПОЈЕДИНИХ ЧЛАНОВА ПОРОДИЦА, ПОЛОЖИЛИ ЗАЈЕДНИЧКО ВЕЋЕ ОПШТИНА У ВУКОВАРУ, ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА СА СРПСКЕ ЛИСТЕ, СДСС И ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛ. КОМЕМОРАЦИЈИ ЈЕ ПРИСУСТВОВАЛО 50-АК ГРАЂАНА СРПСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ.
 

Нови број контакт телефона Кризног штаба МСП је +381-66-8066-224

Због уведеног ванредног стања, превоз хуманитарне помоћи за поплављена подручја изузет је из режима мултилатералних и билатералних дозвола, и та возила ће се у Републику Србују пропуштати без међународних дозвола и по убрзаном поступку.

Донација за помоћ угроженом становништву у поплављеним подручјима слањем СМС-а на број 1003, искључиво се може реализовати са телефонских бројева који припадају оператерима мобилне телефоније у Србији.

Влада Републике Србије прогласила је 15. маја 2014. године ванредну ситуацију на територији Републике Србије због опасности од поплава проузрокованих вишедневним падавинама.

Министарство спољних послова Републике Србије формирало је Кризни штаб, који ће координирати активности везане за прикупљање хуманитарне помоћи и донација из иностранства.
Контакти Кризног штаба Министарства спољних послова:
тел: +381-66-8066-020
е-mail: kriznistab@mfa.rs

Све дипломатске мисије и међународне организације акредитоване у Републици Србији, као и сва дипломатско-конзуларна представништва Републике Србије у иностранству, обавештени су о најнеопходнијој опреми и средствима која су надлежним органима Републике Србије потребна ради збрињавања угроженог становништва и санирања последица поплава. Такође, достављени су им и бројеви жиро-рачуна које је отворила Влада Републике Србије.

Mинистарство спољних послова изражава захвалност свим страним државама и појединцима који су понудили помоћ Републици Србији.

Упутства за уплату средстава из иностранства - floodrelief.gov.rs
Инструкцију за уплате девизних средстава на жиро-рачун можете преузети овде.

Упутства за достављање хуманитарне помоћи – молимо све грађане који желе хуманитарну помоћ прикупљену у иностранству да допреме за Србију да се обрате најближем конзуларном представништву Републике Србије, са попуњеним обрасцем о садржају пошиљке, који можете наћи овде, како би исти оверили пре пута за РС.
* * *
Достава хуманитарне помоћи из ЕУ преко Републике Хрватске

За допремање хуманитарних пошиљки из земаља ЕУ кроз РХ препоручује се коришћење царинског прелаза Бајаково, који је 24 часа дневно отворен за промет свих роба и на којем раде све граничне инспекцијске службе.

Пошиљаоцима се препоручује да поднесу извозну царинску декларацију у земљи одашиљања или у некој другој успутној ЕУ чланици ради бржег завршетка процедура на граници ЕУ.

За робу у вредности до 3000 € извозна декларација се може поднети у свакој излазној граничној царинској канцеларији.

ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ за лакше слање хуманитарних пошиљки:

1. За пошиљке које шаљу хуманитарне организације регистроване у некој од држава чланица ЕУ

   - потребно је поднети извозну царинску декларацију:
• хуманитарне организације са седиштем у некој од држава чланица ЕУ могу поднети извозну декларацију у матичној земљи, било којој другој држави чланици ЕУ или у РХ. Ако декларацију подносе на некој царинској канцеларији у РХ извозник може користити AD HOC EORI број
• хуманитарне организације са седиштем у РХ на извозној декларацији морају користити додељени EORI број
2. Пошиљке које шаљу остала правна лица из ЕУ

   - потребно је поднети извозну царинску декларацију:
• извозну декларацију могу поднети у матичној држави, било којој другој држави чланици ЕУ или у РХ. Ако правно лице шаље хуманитарну пошиљку у своје име, на декларацији се обавезно уписује EORI број декларанта,
• уз извозну декларацију прилаже се гратис рачун или изјава да се ради о гратис пошиљци хуманитарне помоћи са пописом робе.
3. Пошиљке које шаљу дипломатска представништва

   - потребно је поднети извозну царинску декларацију:
• извозну декларацију могу поднети у било којој држави чланици или у РХ
• ако се декларација подноси у РХ извозник може користити AD HOC EORI број
• извозној декларацији потребно је приложити попис робе и потврду да се ради о пошиљци хуманитарне помоћи, потписану и оверену од стране дипломатско конзуларног представништва Републике Србије из земље одакле се помоћ упућује
• препоручује се да се такве пошиљке најаве из дипломатског представништава који пошиљку шаље преко и-мејл адресе: operativno@carina.hr
4. Пошиљке које шаљу физичка лица и групе грађан