| |     latinica | english  
Насловна
Књига жалости поводом смрти деце настрадале у Београду 03.05.2023

У просторијама Генералног конзулата у Вуковару ул.Ивана Гундулића бр. 19, сутра 05.05.2023 од 09:00 часова до 07.05.2023 до 16 часова  биће отворена књига жалости  поводом трагичне смрти деце настрадале у Београду.



06.01.2023 Традиционални Божићни пријем Српског народног већа одржан у Загребу

 

        

Министар спољних послова Ивица Дачић и Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог, учествовали су на традиционалном божићном пријему Српског народног већа .

На пријему су биле присутне бројне званице укључујући и премијера Хрватске Андреја Пленковића с четири члана Владе.Свечаном пријему присуствовао је  Патријарх српски Порфирије, амбасадорка Србије у Загребу Јелена Милић, министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, ГК РС у Вуковару Александар Накић,из хрватске Владе потпредседница Ања Шимпрага, саборска заступница Драгана Јецков, министар спољних и европских послова Хрватске Гордан Грлић Радман као још многи други значајни званичници.



19.05.2020 - Поновљен конкурс Министарства спољних послова, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону

 

 



Поништен kонкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону

Генерални конзулат  Републике Србије у Вуковару обавештава заинтересоване да су, на основу одлуке Министарства спољних послова Републике Србије, конкурси за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону поништени а нови ће бити расписани након престанка ванредног стања у Р. Србији.

 

 



Изјава сећања Српског народног већа на побијене и протеране у Олуји 1995.године.

 Овом изјавом из године у годину изражавамо суосјећање са свима онима који не заборављају погинуле чланове породице те комшије и пријатеље којих више нема. Изражавамо жаљење за изгубљеним кућним праговима и зараслим завичајима. Иако нисмо дио колективног памћења које је успоставила држава, на нама је да имена и презимена жртава као и имена њихових села и градова изговарамо без страха и достојанствено, да их се сјећамо слободно.

На нашу жалост, а вјерујемо на штету хрватског друштва, рат није завршио Олујом. Рат није завршио ни након посљедњег убијеног старца ни након паљења живих људи. Рат није завршио чак ни кад је посве било јасно да отпора више нема. Рат није завршио ни гранатирањем колоне избјеглих ни одласком посљедњег трактора. Рат није завршио ни након што је имовина избјеглих завршила у влаковима и камионима за Сплит и друга мјеста. Рат није завршио ни мирном реинтеграцијом ни нормализацијом нових друштвених односа. Рат није завршио ни уласком Хрватске у Европску унију. Напротив, била је то прилика за његову обнову.

Рат никада није био присутнији и вијест о његову крају споро путује. Још увијек није стигла до хрватских судова ни до саборских заступника, није стигла до хрватских школа и није стигла до свих оних који не знају што би са собом у миру. Рат није готов и то најбоље знају ђеца српске националности која у својим школама морају трпјети стигму злочинаца и осјећати кривњу за његове разорне посљедице.

Вијест о крају рата није стигла ни до мјеста прославе његова краја. Чини се да је крај рата много мање битан од рата самог, па за мир и културу мира, било у политичким говорима и медијима било у свијести људи и друштва, нема много мјеста. У таквим се околностима заборавља не само на Србе, побијене и протјеране у Олуји и Бљеску, злостављане и одвођене током рата, него се заборавља и на хрватске цивиле, настрадале или убијене у том рату. Њихово страдавање постаје једнако невидљиво и једнако нестварно у друштву у којем рат и ратни митови постају вриједности саме по себи и за себе, а национална и вјерска припадност животна постигнућа.

Успркос тому, Српско народно вијеће борило се и борит ће се за сјећање у којем ће бити мјеста за све оне који су страдавали или који данас трпе неправду због националне и вјерске припадности. Борит ће се за све оне чији су животне околности и животни смисао трајно и драстично промијењени мобилизацијом, прогонством и избјеглиштвом. Ми не заборављамо никога и ничије страдање, било с хрватске било са српске стране, са женске или мушке, старачке или ђечје, с војничке или цивилне стране. Ми се сјећамо свих оних којих више нема, свих њихових крајева. И ми који остајемо иза њих, као и они који ће доћи након нас, ако ништа не промијенимо у политичком сјећању, бит ћемо дио пораза, дио хисторијског слома идеје о друштву праведности, једнакости, солидарности и мира унутар граница и на њима.

Управо зато и овом изјавом сјећања Српско народно вијеће преузима своју хисторијску одговорност. То је најмање што можемо учинити као припадници овог друштва и као грађани који траже живот у миру и једнакости. То не чинимо у своја четири зида, већ на мјестима злочина, мјестима која се заобилазе и злочина који се прешућују, а неријетко и славе. И колико год сви имали право на своју истину, нитко нема право на своје чињенице, а оне говоре јасно да није било ни једне стране која није кршила правила међународног ратног права.

Чињенице такођер говоре да је током рата некадашње друштвено власништво раскомадано и да негативне посљедице транзиције данас најбоље осјећају њезини губитници. Чињенице говоре да пресуда за ратне злочине над нехрватским становништвом готово да и нема. Чињенице говоре да је повратак избјеглих опструиран. Оне ће говорити и након што нас не буде било.

Једном ћемо морати као друштво погледати у огледало колико год се бојали властита одраза. Што прије, то боље, због слободе и једнакости сваког човјека у овом друштву. Нужност тог поступка огледа се и у томе што је насиље у друштву посијано одавно и што га је лако ишчитати у школама, за политичким говорницама, у медијима или пак на цести. Повијест ће се поновити свима онима који између слављења рата и готово потпуног одсуства солидарности и емпатије не виде повезаност.’

 



Нова платформа РТС

 

Обавештавамо да је медијски јавни сервис Радио-телевизије Србије покренуо платформу РТС Планета (rtsplaneta.rs), која је доступна свим корисницима интернета у Србији и широм света. 

 


Oпширније...
Архива вести
Књига жалости поводом смрти деце настрадале у Београду 03.05.2023
06.01.2023 Традиционални Божићни пријем Српског народног већа одржан у Загребу
19.05.2020 - Поновљен конкурс Министарства спољних послова, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону
Поништен kонкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и Срба у региону
Изјава сећања Српског народног већа на побијене и протеране у Олуји 1995.године.
Нова платформа РТС