| |     latinica | english  
Насловна
Војни меморијали

 

 

ОБНОВА И ОСВЕШТАВАЊЕ СПОМЕНИКА ЖРТВАМА ФАШИЗМА У ГРЕЂАНИМА

У селу Гређане, општина Стара Градишка, на иницијативу жупанијског и општинског већа српске националне мањине обновљен је споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора који су страдали у периоду 1941. до 1945. године. Обновљени споменик свечано је откривен и освештан 8. маја 2016. године. Обнова је подразумевала израду нове плоче са списком палих бораца НОР-а (23 борца) и списком жртава фашистичког терора (118 жртва од којих 12 деце). Освештавање споменика обавио је владика Пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) уз саслужење свештеника епархије.

Споменик је првобитно подигнут 8. маја 1955. године, на иницијативу Савеза бораца Народно-ослободилачког рата села Гређане, на дванаестогодишњицу покоља дванаесторо деце из овог села. Наиме, 8. маја 1943. године усташе из Старе Градишке и Јасеновца злочиначки су убили дванаесторо деце основношколског узраста који су чували стоку изван села код шуме Вириште. Злочин је преживело само једно дете које је касније сведочило о истом. До 90-тих година  код овог споменика сваке године су се 8. маја одржавале комеморације уз присуство житеља и ученика основне школе у овом месту.

 Споменик се налази у центру села Грађане, а зидан је од грубо обрађеног камена. Има облик призме са постољем, а на врху је мало искошен. Димензије споменика су 220X155 X 80. На табли споменика исписана су следећа имена жртава:

- ПАЛИ БОРЦИ НОР-а: Млинаревић, Стево, Ковачевић Милан, Бруић Драган, Колмић Илија, Вукелић Остоја, Вуковић Милан, Мрђеновић Бука, Млинаревић Бранко, Ковачевић Јула, Ковачевић Никола, Папић Милан Ракић Љубан, Никшић Јово, Смочилац Никола, Смочилац Јово, Рудеж Адам, Гркинић Гавро, Гркинић Глишо, Кесић Пантелија, Колмић Мирко, Смиљанић Ђуро, Јагличић Милан, Јагличић Драган;
- ЖРТВЕ 8. МАЈА 1943: Ковачевић Душан, Ковачевић Марко, Смиљанић Милан, Рудеж Симо, Лазић Славко, Бруић Саво, Кесер Никола, Прибичевић Драган, Бјелић Милан, Бјелић Перо, Срђеновић Илија, Гљивица Јово;
- ЖРТВЕ ФАШИЗМА: Богосављевић Илија, Богосављевић Ђуја, Богосављевић Симо, Богосављевић Стево, Бруић Митар, Бруић Андрија, Чалић Остоја, Чалић Ђуро, Деветак Драга, Геровић Милан, Јагличић Спасоја, Јагличић Јелена, Јагличић Љепосава, Јагличић Никола, Косић Андрија, Косић Ана, Ковачевић Јово, Ковачевић Ђуро, Ковачевић Марко, Ковачевић Стојан, Ковачевић Јово, Кесер Остоја, Кужек Маца, Кесић Љуба, Лазић Игњатија, Лазић Лука, Лазић Цвијета, Љепојевић Васо, Љепојевић Јелена, Љепојевић Босиљка, Љепојевић Драган, Љепојевић Богдан, Млинаревић Јелена, Млинаревић Стево, Млинаревић Љуба, Млинаревић Драгиња, Мрђан Мијо, Никшић Глишо, Никшић Митар, Никшић Љуба, Никшић Драган, Никшић Саја, Никшић Милка, Стојачковић Лазо, Стојачковић Мара, Стојачковић Ђуро, Стопић Стево, Стопић Момчило, Стопић Милка, Стопић Јелена, Смочилац Ваја, Смочилац Даринка, Срђеновић Миле, Смиљанић Миле, Шестић Љуба, Шестић Стево, Вуковић Миле, Вуковић Ђуро, Вучичевић Милан, Водогаз Светозар, Водогаз Петар, Ковачевић Ђуја, Ковачевић Милка, Кесић Јоцо, Кузмић Петар, Кузмић Милка, Кузмић Милка мл., Кесер Игњо, Кесер Гојко, Кесер Гавро, Кесер Јоцо, Кесер Јоцо мл., Кесер Цвијета, Кесер Милка, Кесер Стево, Несванулица Недељко, Новаковић Душан, Оробабић Јоцо, Оробабић Ђуро, Оробабић Савка, Прибичевић Ђуро, Прибичевић Марија, Ружић Сајка, Петошевић Анка, Радмиловић Ђуро, Радмиловић Милан, Рајаковић Смиља, Савановић Стево, Савановић Милка, Воргуца Анка, Воргуца Јово, Зјалић Јефто, Зјалић Јелена, Зјалић Саво, Зјалић Саја, Зјалић Славко, Зјалић Драга, Зјалић Љуба, Зјалић Миле, Воргуца Жарко, Рудеж Драга, Гљивица Миле, Гљивица Вељко, Гркинић Марија, Гркинић Ката, Гркинић Јово.

 

 

 

КОСТУРНИЦЕ СА СПОМЕНИЦИМА ПАЛИМ БОРЦИМА БОЛМАНСКЕ БИТКЕ У БОЛМАНУ

 

На путу Јагодњак-Бели Манастир, у месту Болман налазе се две костурнице са споменицима палим борцима Болманске битке.

У близини места Болман налази се "Костурница са спомеником палим борцима Болманске битке". У костурници су сахрањени посмртни остаци бораца 3. армије и црвеноармејаца погинулих у Болманској битци од 6. до 22.03.1945. године.  Костурница је уређена 1951. године, а споменик (бронзана фигура борца), рад вајара Николе Кећанина постављен је 1963. године. Текст посвете писан је на три језика и четири писма са пригодним епитафима.

 

У центру места Болман, у парку налази се "Костурница са спомеником палим борцима Болманске битке". У костурници су сахрањени посмртни остаци незнаних бораца Југословенске и Црвене армије погинулих у Болманској битци од 06 до 24.03.1945. године. Споменички комплекс чине плато, испод кога је крипта, обелиск и један краћи призматични споменик. На спомен плочи исклесана су имена палих бораца-мештана из Болмана и Мајишких Међа.

-СПОМЕН ПАРК "ДУДИК" КРАЈ ВУКОВАРА


На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк "Дудик", ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. Током Другог светског рата, у периоду од 1942. до 1943. године, на Дудику су на најсвирепији начин од стране припадника Жупске редарствене области Независне Државе Хрватске, убијени припадници Народноослободилачког покрета, сарадници и цивили ухапшени у знак одмазде због акција партизанског покрета на Фрушкој Гори. Хапшења су спровођења на територији Срема (Земун, Батајница, Нова Пазова, Стара Пазова, Рума, Ириг, Петроварадин, Сремска Митровица, Сремска Рача, Кузмин, Лаћарак, Ердевик, Илок, Вуковар, Бобота и у другим местима). Специјалним железничким композицијама спровођени су у Вуковар, где је у магазину грофовије Елтз, близу вуковарске железничке станице формиран логор. У логору су ухапшени излагани тортури. Након кратког судског поступка, на коме ухапшени нису имали право на адекватну одбрану, осуђивани су на смрт и у вечерњим сатима камионима фабрике "Бата" одвожени на Дудик. На Дудику су били приморавани да се ослободе одеће и личних ствари, у групама су довођени до ископаних рака, након чега су стрељани. На Дудику је стрељано 455 жртава (већина цивила), од чега 384 из Републике Србије, 71 из Републике Хрватске и 2 из Босне и Херцеговине.



Након Другог светског рата од стране Комисије за утврђивање ратних злочина, од 25.04. до 03.05.1945. године извршене су ексхумације и посмртни остаци 384 убијених сахрањени су у "Костурницу са спомеником жртава Дудика, палих бораца Пете војвођанске ударне бригаде и бораца Црвене армије" у непосредној близини центра Вуковара. У Спомен парку "Дудик" изграђен је меморијални комплекс. Споменички комплекс рад београдског архитекте Богдана Богдановића, чине буктиње - пет стилизованих витких конуса окружених са више десетина камених цветова. На каменим цветовима налазе се епитафи: "Путниче, који си у будућност кренуо, застани и на овом изворишту напиј се бистрином воде, лепотом слободе, љубављу оних који за њу дадоше животе", "Ој дудови, ви дудови стари, да ли ваша душа крвари за онима који су ту пали и слободу крвљу засејали, нису они само тиха трава, већ звездани траг незаборава..."



 

Током оружаних сукоба 90-тих година меморијални комплекс је у потпуности девастиран. Конуси су пробијени, камени цветови полегли а више од половине дудова посечено.



 -КОСТУРНИЦА СА СПОМЕНИКОМ ЖРТАВА "ДУДИКА", ПАЛИХ БОРАЦА 5. ВОЈВОЂАНСКЕ УДАРНЕ БРИГАДЕ И БОРАЦА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ У ВУКОВАРУ


У Вуковару, у непосредној близини центра града, на Тргу Жртава фашизма, у улици Кардинала Алојзија Степинца, налази се "Костурница са спомеником жртава Дудика, палих бораца 5. војвођанске ударне бригаде и бораца Црвене армије". У костурници су сахрањени посмртни остаци 388 жртава побијених на "Дудику", 155 погинулих бораца Пете војвођанске ударне бригаде и 62 палих бораца Црвене армије.


На гробници од белог мермера уклесани су текстови на ћирилици, латиници и руском језику, као и стилизована вуковарска голубица.

 

-СПОМЕНИК ХЕРОЈИМА ОСЛОБОДИОЦИМА БОРЦИМА ЦРВЕНЕ И ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ ПАЛИМ У БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БОРОВА

У вуковарском насељу Борово Насеље, у парку испред зграде Радничког дома, у улици Благе Задре бб, налази се "Споменик херојима ослободиоцима борцима Црвене и Југословенске армије палим, од 08. до 12.12.1944. за ослобођење Борова". Споменик су након Другог светског рата подигли "радници и намјештеници Борова".

 
- ЦРКВА КОСТУРНИЦА "УСПЕНИЈА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ" НА ДАЉ ПЛАНИНИ

На Даљ планини, на око 5 километара од места Даљ и на 2 километара од места Аљмаш, у природном амбијенту надомак Дунава, окружен виноградима, смештен је манастир "Успенија пресвете Богородице". Манастир је успостављен од стране патријарха српског Арсенија ИВ Јовановића Шакабенте. Црква у барокном стилу изграђена је у близини извора лековите воде и освећена од стране митрополита Павла Ненадовића 1758. године. Изградњом убрзо постаје седиште катедре епископа осечкопољских и барањских. Иконостас цркве израђен је 1760. године, рад Димитрија Бачевића. 1896. године црква је детаљно обновљена о трошку патријарха Георгија Бранковића. Манастирска црква у потпуности је срушена 1941. године и представља први објекат Српске православне цркве срушен у Независној Држави Хрватској. Том приликом делови иконостаса трајно су изгубљени. Током 1946. - 1948. године приступа се градњи нове цркве. Нова црква изграђена је у српско-византијском стилу по угледу на скромније богомоље рашке стилске школе. У крипти цркве сахрањени су посмртни остаци бораца ослободилачких ратова и борци (пилоти) Црвене армије. Црква је током 2006. и 2007. године обновљена средствима Владе Републике Србије.


 

 -СПОМЕНИК ЖРТВАМА БАТИНСКЕ БИТКЕ


У близини места Батина у Барањи, на батинском брду, на месту где су се одвијале најтеже борбе 54. и 7. војвођанске ударне бригаде, делови 214 стрељачког пука и 3. украјинског фронта Црвене армије против фашистичких снага (крвава кота 169), налази се меморијални комплекс посвећен Батинској битци. Батинска битка одиграла се од 11. до 22.11.1944. године, када су снаге Југословенске и Црвене армије покушале да пређу реку Дунав и пребаце се из Бачке у Барању. Због великог броја жртава Дунав је био црвен од крви погинулих бораца. У битци је погинуло 478 бораца 54. војвођанске ударне бригаде и 1500 бораца Црвене армије.
После Другог светског рата изграђен је меморијални комплекс, који чине споменик "Победе", импозантни обелиск подигнут 1947. година на платоу "Градац", рад академског вајара Антуна Аугустинчића, висок 26,5 метара. Споменик се састоји из три дела. Централни стуб у основи петоугаоника са пет скулптура. Група у прочељу представља црвеноармејце у јуришу, изведене као рељефе у бронзи. Од првог већег платоа води 27 степеника на мањи плато на коме је обелиск висок 19,5 метара и на њему се налази бронзана фигура "Победа" висока 7 метара. "Победа" држи у рукама бакљу. Испод споменика је велика костурница у којој су сахрањени посмртни остаци 1297 бораца. У непосредној близини споменика "Победа" подигнут је 1979. године Спомен дом батинској битци. Дом заузима простор од 500 м2 и саграђен је по пројекту Срећка Лончаревића. У Спомен дому смештена је стална поставка Батинске битке. На крвавој коти 169 и данас су видљиви остаци бункера и ровова. У самом месту Батина постоје из 19. века четири подрума засвођена бачвастим сводовима, изнад којих је насут слој затрављене земље. У овим подрумима радила је привремена војна болница и амбуланта Југословенске и Црвене армије, током Батинске битке.



 

За обавештења, молимо обратите се Генералном конзулату.


Верзија за штампу
Дијаспора
О дијаспори и Србима у региону
Клубови и удружења
Медији
Допунска настава
Српска православна црква
Пројекти за дијаспору
Војни меморијали