11.11.2021-31.08.2023 Генерални конзул Републике Србије у Вукoвару г.Александар Накић: „Презадовољан сам сарадњом са људима на терену“
Интервју са генералним конзулом Републике Србије у Вуковару Александром Накићем који са ове дужности одлази након две године.
У последње две године, колико је био на месту Генералног конзула Републике Србије у Вуковару, Александар Накић био је иницијатор многобројних програма, сусрета и активности усмерених на побољшање живота припадника српског народа на овом подручју.
Када сте дошли у Вуковар каква сте сазнања имали о Србима у овом граду као и у другим срединама које територијално покрива Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару?
– Моје порекло води из Вуковара и овде сам и у неком ранијем периоду проводио доста времена кроз дружења и сусрете са пријатељима, рођацима, комшијама. Знао сам да долазим на простор где су још увек видљиве ране из деведесетих година прошлог века, али знатно мање него пре. Такође, знао сам да овде нећу имати нимало лак посао. Трудио сам се максимално да дам све од себе и да посао који ми је поверен одрадим најбоље што је у датом моменту могуће.
Како оцењујете Ваш однос са друштвено-политичким представницима српског народа?
– Сарадња је била одлична и заиста немам некаквих замерки. Све је то зависило од појединца и свакога од нас и трудио сам се да свима изађем у сусрет и све што можемо и што закони Хрватске дозвољавају ми смо учинили и помогли и нашем народу и нашим друштвено-политичким представницима. Наравно да ће се тако и у будућности радити и ко год да дође овде након мене наставиће тамо где сам ја стао. Било је, наравно, оних људи и друштвено-политичких представника са којима сам имао ближи или већи контакт а свако ко је хтео да се обрати матичној држави обраћао се најпре конзулату, док су неки опет то радили неким заобилазним путевима што не замерам, али у таквим ситуацијама често се изгуби компас и многе се ствари помешају као и редослед величина, поготово кроз призму поштовања конзулата. То су ипак само појединци који само себи дају на важности.
Како можете да оцените сарадњу са представницима већинског народа?
– Искрено, по овом питању очекивао сам већу сарадњу и бољу свакако. Осим контакта са господином жупаном Вуковарско-сремске жупаније Дамиром Деканићем, који је био врло коректан у свим својим наступима, разговорима и састанцима, са другима нисам имао неки посебан контакт, сем званичних, наступајућих посета. Можда је ту део кривице и мој, али сигурно да се ту и неки наши људи на функцијама нису довољно заузели да се тај однос поправи или да се бар успостави нека комуникација.
У ком смеру је ишла и како оцењујете сарадњу Срба и српских представника са матичном државом?
– Сарадња је генерално добра, све што је ишло преко конзулата ми смо радили на једном професионалном нивоу и све смо испоштовали у роковима. Многе молбе су реализоване, стипендије, учешћа културно-уметничких друштава, спортске активности. Овим путем желим и да се захвалим свим мојим сарадницима на коректној сарадњи.
„Позитивно је то да се људи све више окрећу према својој матици”
Били сте присутни на многобројним програмима и манифестацијама. Како сте били примљени и дочекани од стране народа?
– Био сам дочекан фантастично, заиста сам презадовољан сарадњом са људима на терену, „обичним” светом, и то ми је био додатни мотив за рад, да што више дам од себе и да што више помогнем нашем народу. Када сам видео са колико ме одушевљења људи примају као представника матичне државе нисам могао да на то останем равнодушан и да им не узвратим истом мером. Надам се да сам у томе и успео.
Ваш рад се посебно истицао по питању помоћи српским организацијама и институцијама, спортским, културним, црквеним. Шта Вас је потакнуло на ту врсту активности?
– Између осталог то је био мој задатак и обавеза, зато сам и послан овде. Са друге стране, као што сам рекао, моји корени су одавде и то ми је био додатни мотив и циљ. Трудио сам се, а људи су ме прихватили и надам се да су они задовољни мојим учинком и оним што смо започели заједно.
Врло често у личној режији или уз помоћ пријатеља, организовали сте многобројне сусрете, екскурзије, разна путовања.
– Само у задња три месеца било је различитих одлазака више група људи за Србију. Било је екскурзија деце где су ми помогли владика Стефан као старешина храма Светог Саве, затим Сања Лакић, фудбалски клубови Војводина и Црвена Звезда, национална кућа фудбала у Старој Пазови. Морам да поменем и одлазак наших пензионера на Златибор где је домаћин био господин Боровчанин као и одлазак више од 170 људи у обилазак манастира. Ти људи су се вратили препуних утисака што ми је посебно драго.
У каквом стању, када су Срби у питању, напуштате овај крај. Шта бисте издвојили као позитивно, а шта као негативно?
– Позитивно је то да се људи све више окрећу према својој матици. Један од најбољих показатеља је да смо уназад две године, али и пре него што сам ја дошао, издали преко 2500 држављанстава. Људи схватају да је Србија уз њих поготово док се води оваква политика на челу са председником Александром Вучићем. Са друге стране не мислим да је негативна ситуација у граду Вуковару, али наши представници и политички лидери требало би много више да се окрену народу јер они су ту да би помогли народу. Не кажем да је то нешто посебно лоше, али сматрам да може боље и да би такав приступ имао одраза и на изборима уз бољу и већу подршку народа. Такође, мишљења сам да младима треба пружити већу шансу као и да се не сме дешавати да се разни програми разних организација одржавају у исто време и да нема никакве координације између организатора.
Одлазите на нову дужност, на место амбасадора Републике Србије у Словачкој? Колико су Вам познати та држава и тај народ?
– Познати су ми и држава и народ јер потичем из општине Бачки Петровац где су Словаци већински народ. Имао сам прилику да у основној школи учим словачки језик, а по некој слободној процени данас само са подручја моје општине тамо има око три хиљаде људи тако да опет долазим у релативно познато средину. Братислава као град ми је познат, више пута сам одлазио тамо, од ђачких екскурзија преко приватних послова и туристичких одлазака. Језичка баријера неће постојати, а све друго је на мени и мојим сарадницима. На крају, имам велику потребу да се јавно захвалим свима онима који су ми на било који начин помогли у последње две године док сам боравио овде у Вуковару. Многе од њих сам познавао и раније, многе сам упознао доласком овде. Ако говорим о људима из Републике Србије истакао бих председника Александра Вучића, министре Николу Селаковића, Милоша Вучевића, Ивицу Дачића, председника Владе АП Војводине Игора Мировића, затим Сању Лакић, Ђорђа Радиновића, Данета Басту, Синишу Кресојевића, Срђана Кружевића, Антониа Рашковића, Милана Новаковића, Владимира Гака, Немању Старовића, Душка Грујића, фудбалске клубове Војводина и Црвена звезда.
Од овдашњих људи истакао бих Срђана Јеремића, Слободана Живковића, Драгану Јецков, Срђана Милаковића, Војислава Станимировића, начелнике општина Зорана Баћановића, Мирослава Палића, Тихомира Коларевића, Југослава Весића, Данијелу Млинаревић, Драгана Зорића, затим Срђана Секулића, Драгослава Зорића, Дејана Јеличића, Предрага Петровића, Владимира Хорвата, Синишу Мартиновића, Миленка Ећимовића, Зорана Ратковића, Миленка Живковића, Бранка Костића, Бошка Остојића, Рајка Лукића, Мирка Смилјанића, Немању Пуповца, Рајка Поповића, Милана Радића, Слободана Кнежевића, Душана Коларића, жупана Дамира Деканића, представнике вуковарске полиције, српске медије Радио Банска коса, Радио Дунав Вуковар, Радио Борово, ТВ продукција ЗВО-а, портал Срби.хр и новине Извор.
