ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДАНА ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ И 170. ГОДИШЊИЦЕ ОД РОЂЕЊА МИХАЈЛА ПУПИНА
На промоцији су говорили приређивачи: директор Архива Војводине Небојша Кузмановић и архивски саветник Љиљана Дожић, као и конзул-жеран Владимир Марјановић. Програму су присутвовали: конзул у Генералном конзулату Мађарске у Осијеку Јóзсеф Золтáн Цсáсзáр, директор Државног архива у Вуковару Петар Елез, представници СПЦ, регионалне и локалне самоуправе, српских удружења и организација, као и школа у којима се настава реализује на српском језику и ћириличном писму.
Конзул-жеран Владимир Марјановић истакнуо је да је пригодним програмима током целе 2024. године, Генерални конзулат обележио најзначајније датуме српске историје и обнове српске државности, од Сретења, Дана пробоја Солунског фронта, па све до Дана примирја у Првом светском рату. Нагласио је да период Првог светског рата један је од најтежих периода у модерној српској историји, време које нас сећа на страдања наших предака, али и на време подизања из пепела као што и симбол данашњег празника, Наталијина Рамонда, потпуно осушен, након примања првих капљица воде, оживљава.
Директор Архива Војводине Небојша Кузмановић рекао да је књига доказ, да упркос данашњој перцепцији америчке јавности о српском народу, постоји дубља повезаност истих.
Архивски саветник Љиљана Дожић говорила је о теми самог рукописа, успоменама и сећањима чланова експедиције Колумбија универзитета који су у јуну 1915. године, на позив свог професора Михајла Пупина, кренули из Америке у ратом захваћену Србију, у хуманитарну мисију помоћи српском народу. На позив Михајла Пупина који је тада обављао дужност почасног конзула Краљевине Србије у Њујорку, јавила су се двадесет и четири америчка студента углавном са Колумбија универзитета да би кренули у Велики рат, али не да ратују, већ да помажу, негују и лече. Многи од њих, и после званичног престанка рада хуманитарне експедиције, одлучили су да остану на Балкану и наставе са хуманитарним радом у оквиру Црвеног крста. Међу њима је био и Даглас Мериведер Долд, свршени студент медицине Колумбија универзитета. После повлачења српске војске из Ниша, заједно са епископом нишким Доситејем, учествовао је у званичној предаји града бугарској војсци молећи за безбедност незаштићеног становништва. Напоменула је да и ако је сматрала да ова тема неће значајно привући пажњу јавности, догодило се управо супротно и уследиле су бројне активности које су унапредиле односе две земље (обнова одељења Клиничког центра у Нишу од стране Амбасаде САД у Београду, пронађене су адресе наследника носиоца експедиције и послата је књига која је писана на српском и на енглеском језику, а неколико њих је одговорило и захвалило и др.).
