OBELEŽAVANjE DANA PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU I 170. GODIŠNjICE OD ROĐENjA MIHAJLA PUPINA
Na promociji su govorili priređivači: direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović i arhivski savetnik Ljiljana Dožić, kao i konzul-žeran Vladimir Marjanović. Programu su prisutvovali: konzul u Generalnom konzulatu Mađarske u Osijeku József Zoltán Császár, direktor Državnog arhiva u Vukovaru Petar Elez, predstavnici SPC, regionalne i lokalne samouprave, srpskih udruženja i organizacija, kao i škola u kojima se nastava realizuje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Konzul-žeran Vladimir Marjanović istaknuo je da je prigodnim programima tokom cele 2024. godine, Generalni konzulat obeležio najznačajnije datume srpske istorije i obnove srpske državnosti, od Sretenja, Dana proboja Solunskog fronta, pa sve do Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Naglasio je da period Prvog svetskog rata jedan je od najtežih perioda u modernoj srpskoj istoriji, vreme koje nas seća na stradanja naših predaka, ali i na vreme podizanja iz pepela kao što i simbol današnjeg praznika, Natalijina Ramonda, potpuno osušen, nakon primanja prvih kapljica vode, oživljava.
Direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović rekao da je knjiga dokaz, da uprkos današnjoj percepciji američke javnosti o srpskom narodu, postoji dublja povezanost istih.
Arhivski savetnik Ljiljana Dožić govorila je o temi samog rukopisa, uspomenama i sećanjima članova ekspedicije Kolumbija univerziteta koji su u junu 1915. godine, na poziv svog profesora Mihajla Pupina, krenuli iz Amerike u ratom zahvaćenu Srbiju, u humanitarnu misiju pomoći srpskom narodu. Na poziv Mihajla Pupina koji je tada obavljao dužnost počasnog konzula Kraljevine Srbije u Njujorku, javila su se dvadeset i četiri američka studenta uglavnom sa Kolumbija univerziteta da bi krenuli u Veliki rat, ali ne da ratuju, već da pomažu, neguju i leče. Mnogi od njih, i posle zvaničnog prestanka rada humanitarne ekspedicije, odlučili su da ostanu na Balkanu i nastave sa humanitarnim radom u okviru Crvenog krsta. Među njima je bio i Daglas Meriveder Dold, svršeni student medicine Kolumbija univerziteta. Posle povlačenja srpske vojske iz Niša, zajedno sa episkopom niškim Dositejem, učestvovao je u zvaničnoj predaji grada bugarskoj vojsci moleći za bezbednost nezaštićenog stanovništva. Napomenula je da i ako je smatrala da ova tema neće značajno privući pažnju javnosti, dogodilo se upravo suprotno i usledile su brojne aktivnosti koje su unapredile odnose dve zemlje (obnova odeljenja Kliničkog centra u Nišu od strane Ambasade SAD u Beogradu, pronađene su adrese naslednika nosioca ekspedicije i poslata je knjiga koja je pisana na srpskom i na engleskom jeziku, a nekoliko njih je odgovorilo i zahvalilo i dr.).
