ОТВАРАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА У ОСИЈЕКУ

Здање се налази у историјском делу доњег града, преко пута православног храма „Успења пресветке Богородице“. Здање је изграђено на месту некадашњег парохијског дома (задужбина Јована и Јелисавете Лалошевић из 1897.г). Једноспратни комплекс са приземљем и вртом изградили су Српско народно веће и Српска православна црквена општина Осијек.  Центар располаже са једном великом и две мање репрезентативне сале, три канцеларије, салоном и кухињом. Центар ће заједнички користити православна црквена општина, Веће СНМ Осјечко-барањске жупаније и музичко-хорска секција СКД “Просвјета“ - Пододбор Осијек.                                 

Отварању су присуствовали: епископ осечкопољски и барањски Херувим Ђермановић са свештеницима, посланици у Хрватском сабору Милорад Пуповац и Драгана Јецков, кандидат за посланика у Европском парламенту из странке Социјалдемократи Домагој Хајдуковић, конзул жеран Владимир Марјановић, начелници у кабинету градоначелника Осијека и Белишћа Марија Гарић и Домагој Варжић, председник ЗВО Дејан Дракулић, заменици жупана Осјечко-барањске и  Вуковарско-сремске жупаније Радомир Чварковић и Срђан Јеремић, заменик градоначеника Белог Манастира Светлана Жарковић, председник Општине Ердут Југослав Весић. У програму су учествовали: првакиња драме Народног позоришта у Београду Вања Милачић са монодрамом о сликарки Надежди Петровић „Ненаписана писма“, по тексту Милкице Милетић у режији Наташе Радуловић, музичко-хорска секција СКД “Просвјета“-Пододбор Осијек, под вођством солисте Опере ХНК Осијек, баса Милоша Милојевића и полазиници модела плус из Белог Манастира.

У Осијечко-барањској жупанији живи 15486  Срба, а у самом граду Осијеку 4188. У доњем граду који је некада био културну седиште Срба, постоји православни храм, делује СКП „Просвјета“-Пододбор Осијек, очуване су породичне куће знаменитих Срба, правословно гробље са капелом и заветни крстови. Првобитни СКЦ у Осијеку отворен је 22.09.1940. године у обновљеној згради некадашњег хотела Тачковић у доњем граду. Власт НДХ одузела је објекат 20.05.1941. године и предала осијечким Немцима на даље коришћење. Зграда је срушена у савезничком бомбардовању 14.06.1944. године.