17. МИЛАНКОВИЋЕВИ ЦИКЛУСИ 2024.
Првог дана манифестације у вечерњим сатима одржана је радионица о инсолацији и заштити путничких аутомобила коју су водили професори Хрвоје Главаш и Мирко Каракашић са Машинског факултета из Славонског Брода, а затим и посматрање звезданог неба под стручним вођењем сталног сарадника КНЦ „М.Миланковић” Далибора Месарића.
Другог дана манифестације представљен је сунчани сат који је постављен поред улаза у двориште родне куће, а израдио га је професор Географског факултета Универзитета у Београду у пензији Милутин Тадић. Теорија показивача на сунчаном сату гномона, на којој је базирана израда сунчаног сата је у ствари канон осенчавања. Сунчани сат, сем што показује сате, показује и одређене датуме, тако да је он и редуковани календар што је друга веза са М.Миланковићем. Сунчани сат садржи најважније датуме из биографије научника.
Програм је настављен предавањима у сали КНЦ-а која су одржали професор Милутин Тадић („Миланковићев сунчани сат“), инжењер Далибор Месарић из Астрономског друштва из Осијека („Сунце“), академик Српске академије наука и уметности и професор са Природноматематичког факултета Универзитета у Београду у пензији Федор Месингер („Миланковић и климатске промене“) и професор Географског факултета Универзитета у Београду Александар Петровић.
Након предавања одржан је и концерт првака и солиста опере Хрватског народног казалишта из Осијеке и позоришта Мадленијанум из Земуна. Наступили су: Берислав Пушкарић бас, Ивана Медић сопран, Тања Обреновић мецосопран и Ненад Ненић баритон, уз клавирску пратњу професора и композитора Вере Миланковић и корепетитора Игора Валерија. У програму су биле композиције Волфанга Амадеуса Моцарта, Жака Ревоа, Харолда Арена и Вере Милаковић, као и народне песме.
Манифестацији су присуствовали: унуке научника Вера Миланковић из Београда и Маја Миланковић Аткинсон из Лондона, епископ осечкопољски и барањски Херувим Ђермановић, конзул жеран Владимир Марјановић и председник Општине Ердут Југослав Весић.
Истог дана конзул В.Марјановић посетио је и етно родну кућу српског књижевника Ђорђа Оцића, где је са члановима породице и удружења разговарао о даљим плановима за уређење и обнову кућу и програма који се овде одржавају.
