КОМЕМОРАЦИЈА НА ДУДИКУ 2024.
Венци су положени на споменик дело архитекте Богдана Богдановића. У програму су учествовали ученици Гимназије Вуковар који похађају наставу на српском језику и ћириличном писму по моделу А и етно група Ђурђевак. Наставак програма одржан је у парохијском дому Српске православне црквене општине у Вуковару.
Венце су положили: потпредседник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Р.Хрватске (САБА) Лазо Ђокић, посланик у Хрватском сабору Драгана Јецков, председник Заједничког већа општина Дејан Дракулић, заменик жупана Вуковарско-сремске жупаније Срђан Јеремић, заменик градоначелника Града Вуковара Срђан Колар, председници општина Борово и Негославци, председник Демократског савеза Срба Срђан Милаковић, представници општинских и месних одбора СУБНОР Адашевци, Апатин, Растина, Инђија, Сремска Митровица, Лаћарак, Врбас, Бијељина и Брчко, УАБНОР Сребреник и Градачац и локални представници САБА, СДП и већа СНМ из Р.Хрватске.
Дипломатски и конзуларни кор представљали су војни изасланик одбране Руске Федерације у Р.Хрватској генерал мајор Генадиј Можајев и конзул жеран Владимир Марјановић.
Током Другог светског рата, у периоду од 1942. до 1943. године, на Дудику су на најсвирепији начин од стране припадника Жупске редарствене области Независне Државе Хрватске, убијени припадници Народноослободилачког покрета, сарадници и цивили ухапшени у знак одмазде због акција партизанског покрета на Фрушкој Гори. Хапшења су спровођења на територији Срема (Земун, Батајница, Нова Пазова, Стара Пазова, Рума, Ириг, Петроварадин, Сремска Митровица, Сремска Рача, Кузмин, Лаћарак, Ердевик, Илок, Вуковар, Бобота и у другим местима). Специјалним железничким композицијама спровођени су у Вуковар, где је у магацину грофовије Елтз формиран логор. У логору су ухапшени излагани тортури. Након кратког судског поступка, на коме ухапшени нису имали право на адекватну одбрану, осуђивани су на смрт и у вечерњим сатима камионима фабрике "Бата" одвожени на Дудик. На Дудику су били приморавани да се ослободе одеће и личних ствари, у групама су довођени до ископаних рака, након чега су стрељани. На Дудику је стрељано 455 жртава (већина цивила), од чега 384 из Републике Србије, 71 из Републике Хрватске и 2 из Босне и Херцеговине.
